Сарадња Србије са НАТО се појачала под Вучићем и његовим „антизападним“ министром Вулином

17
http://ftp.nspm.rs/hronika/nemacki-novinar-mihael-martens-saradnja-srbije-sa-nato-se-pojacala-pod-vucicem-i-njegovim-antizapadnim-ministrom-vulinom.html

Србија под Вучићем је земља која често гласно сигнализира да жели на исток, али онда ћутке гледа на запад, што показују и блиске везе Србије са НАТО савезом, каже новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга

Познати немачки новинар и писац Михаел Мартенс је на свом Твитер профилу поделио своју опсежну анализу актуелне ситуације на Косову и Метохији, као и позиције Србије у међународној заједници. Како истиче, Србија негује добре и блиске односе са НАТО савезом, због чега он сматра да неће доћи до ескалације сукоба на Косову и Метохији.

Мартенс се на почетку осврнуо на догађаје претходног викенда и питање које се у медијима спомињало – да ли се на Балкану назире нови рат?

Његов одговор је јасан и гласи не, а објашњава и зашто је то тако.

„Србија сарађује са НАТО-ом ближе него што многи верују – посебно на Косову. Србија је већ низ година чланица НАТО програма Партнерство за мир – и никада није озбиљно покушала да се одрекне тог чланства“, написао је Мартенс.

У објашњењу своје тврдње он истиче да је на београдски аеродром 9. априла ове године слетело шест кинеских војно-транспортних авиона, који до сада нису примећени у Европи. У Србију су донели кинеске противваздушне системе ФК-3. Неколико дана раније, шеф српске државе Александар Вучић, најавио је да ће ускоро представити ‚нови понос српске војске‘, систем наоружања који ће ‚драматично повећати борбену ефикасност оружаних снага‘.

„Србија је једина европска земља која користи кинески систем. Београд је купио и кинеске борбене авионе. Испоруке из Кине су важан део масовног процеса поновног наоружавања који Србија спроводи већ неколико година. Имао сам дуге разговоре са Данијелом Шунтером из Балканске безбедносне мреже и другим изворима, од којих неке можда не цитирам по имену. Шунтер истиче да политика наоружавања Србије следи унутрашњу и спољнополитичку логику. Не ради се само о војсци“, оцењује Мартенс.

Према његовом мишљењу, порука да се војска модернизује веома добро одјекује у српској публици. На тај начин, Александар Вучић прикупља домаће политичке поене најављујући скупе пројекте наоружавања. Али, постоји и спољнополитички аспект. Набавку оружја он види као важно средство за унапређивање односа са другим земљама. Због тога, Србија не набавља оружје само из Кине.

„На списку Београда су и француски борбени авиони Рафал, противваздушне ракете Мистрал и хеликоптери. Наравно, важну улогу игра и Русија. Један пример је била ‚Операција Словенски штит‘ у октобру 2019. године. То је био назив заједничке вежбе оружаних снага Србије и Русије, током које је руски противваздушни одбрамбени систем Ц-400 стациониран у предграђу Београда. То је био једини пут да је икада стациониран у некој европској земљи. То је била јасна руско-српска порука“, истиче немачки новинар.

На крају крајева, сматра он, Србија под Вучићем је земља која често гласно сигнализира да жели на исток, али онда ћутке гледа на запад, што показују и блиске везе Србије са НАТО савезом.

„Упркос антизападној галами коју редовно шире српски министри, ниједна влада у Београду никада није озбиљно довела у питање однос са Алијансом. Било је заједничких маневара Србије и земаља НАТО-а. Они су добили далеко мање пажње у медијима, укључујући и западне, него сличне вежбе са Русијом. У октобру 2018. године Вучић је отворио такву заједничку вежбу у Србији заједно са генералним секретаром НАТО-а Столтенбергом. Војска Србије и Косовске заштитне снаге КФОР-а тесно сарађују на косовно-српској граници више од две деценије. Постоје синхронизоване патроле, редовно састанци, размена информација“, навео је Мартенс.

Поред тога, истиче да постоји и Камп Југ у Бујановцу, највећа војна база у Србији. Тамо се од 2014. године редовно одржавају војне вежбе под називом ‚Платинасти вук‘ уз учешће западних војника, укључујући и Американце. Ова сарадња са НАТО снагама на српском тлу се чак интензивирала под Вучићем и његовим озлоглашеним антизападним министром одбране Вулином, пише немачки новинар.

Ове информације, иако нису државна тајна, мало су познате у Србији, јер власт и њени медији систематски умањују значај сарадње са НАТО.

„Међутим, не може се занемарити још један феномен: Србија се годинама масовно пренаоружава. Према Међународном институту за истраживање мира СИПРИ из Стокхолма, Србија је последњих година потрошила више новца на одбрану него свих осталих пет земаља Западног Балкана заједно – Србија је у 2017. потрошила 731 милион долара на одбрану, у поређењу са само 570 милиона долара у Босни и Херцеговини, Албанији, Северној Македонији, Црној Гори и Косову заједно. Против ког непријатеља се Србија наоружава? За који сценарио се спрема?“, упитао је Мартенс.

„Вучић контролише север Косова насељен Србима јаче него било који други београдски политичар пре њега од 1999. године. Говор о предстојећој српској инвазији на Косово који круже озлоглашеним узбурканим друштвеним медијима је бесмислица. Србија неће напасти КФОР на Косову. Да ли ће за неколико година констелација бити другачија, друго је питање. Најопаснији непријатељ српске војске није на Косову, већ се крије у самој Србији, а то је – демографија“, оцењује он.

Драматични пад броја становника у Србији још је уочљивији у војсци него у другим областима друштва. Србији недостају борбени пилоти, а недостаје и тенковске посаде.

„У приватном сектору понуде су често привлачније него у војсци. Војска Србије се бори да регрутује и задржи одговарајуће особље. И каква је корист војсци од гомиле сјајних нових система наоружања ако нема довољно обучених официра да њима управљају?“, закључује он.

Опрема: Стање ствари

(Нова/НСПМ, 2. 8. 2022)