Горан Чворовић
БРИСЕЛ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
УКОЛИКО се европосланици и земље чланице сагласе са најновијим предлогом који стиже из Европског парламента, процес европских интеграција добиће још једну значајну полугу уцењивања кандидата на путу ка ЕУ. Посланици утицајног Одбора за спољне послове ЕП затражили су недавно да се приступна помоћ земљама у придруживању ЕУ суспендује у случају кршења постављених критеријума, а тај њихов став ушао је у званичну процедуру.
ИПА има за циљ да припреми кандидате и потенцијалне кандидате за права и обавезе из будућег чланства у ЕУ. Корисници су шест партнера са Западног Балкана – Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија, Србија и Косово, као и Турска. У свим доменима чланови Спољнополитичког одбора ЕУ траже да се утврди нова условљеност, односно помоћ према заслузи. Закључено је да треба да се суспендује или делимично обустави помоћ у случајевима константног кршења једног или више критеријума из Копенхагена, који обухватају политичке и економске критеријуме и тековине ЕУ, а односе се на суштинске принципе демократије, људска права и основне слободе.
Конкретно, уколико буде усвојен предлог Спољнополитичког одбора, свака критика у вези с било којим усаглашавањем, могла би да значи удар по финансијама. Судећи према критикама које су у протеклом периоду изнете у извештајима Европског парламента, Србији би у једном тренутку могли да ускрате приступну помоћ, уколико не уведе санкције Русији, или не буду задовољни стањем слободе медија. У извештајима је изражена забринутост и због континуиране војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом, премда иста таква сарадња постоји и са НАТО, у оквиру “Партнерства за мир”. Врхунац је што се Србији упућују критике и због изјава неких политичара који доводе у питање територијални интегритет БиХ, што би, апсурдно, такође могао да буде повод за “новчану казну”.
Зграда Европског парламента у Бриселу
Ипак, још се не зна како би тачно технички могла да се спроводи ова мера, уколико буде усвојена. Претпоставља се да ће процене о томе да ли ће и због чега нека земља остати без дела помоћи, утврђивати у својим годишњим извештајима Европска комисија и слободно, на основу својих запажања, доносити Европски савет.
Дефинитивни став ЕП требало би да буде утврђен на пленарном заседању у Стразбуру у последњој седмици марта, после чега ће о коначном тексту ове уредбе морати да се постигне договор са земљама чланицама.
ТРИ МИЛИЈАРДЕ
У БРИСЕЛУ истичу да је, са више од три милијарде евра бесповратне помоћи у протеклих 15 година, ЕУ највећи донатор у Србији и први партнер земље у подршци развоју и текућим реформама. Процењује се да ће ИПА 2 до 2020. године Србији донети 1,5 милијарди евра донација, односно око 200 милиона евра годишње.
ЈОШ ВЕЋИ БУЏЕТ
ЕВРОПСКА комисија је летос објавила предлог за успостављање трећег програма Инструмената претприступне помоћи (ИПА 3) за период од 2021. до 2027. године чији би буџет био 13 одсто већи, и вредан укупно 14,5 милијарди евра. Иначе, први програм ИПА је покривао период 2007-2013, са буџетом од 11,5 милијарди, док актуелни обухвата време до 2020. и вреди 11,7 милијарди евра.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:779174-Ускраћују-нам-помоћ-због-веза-са-Русима
