Велики број људи у Србији затворио је кафане, кафиће, пекаре и ресторане брзе хране због ситуације са корона вирусом, што је довело до празних локала и огромног скока броја огласа за продају и издавање. Према подацима сајта за продају некретнима, број огласа за продају и издавање ових локала већи је за 40 одсто у односу на период прошле године.
Мало посла, кратко радно време и преполовљен број гостију довели су до тога да најпознатији угоститељски објекти за само годину дана оду „на добош“. Док један број власника локала тренутно само паузира у пословању, други је заувек одустао од овог посла и не жели да ризикује ни када се пандемија заврши, кажу угоститељи за Мондо.
Локали у центру напуштени
Велики број локала који су годинама били разграбљени, сада зврје празни, каже за Мондо Владимир Митровић, угоститељ и власник ресторана и кафића у Београду.
„У самом центру Београда велики број угоститељских објеката у околини Кнез Михајлове је трајно или привремено затворено. Слична је ситуација у Новом Саду, али и остатку Србије. Оно што је приметно јесте и затварање ноћних клубова, ресторана брзе хране, пекара и киоска, нарочито поред школа и факултета. Места која су била најпосећенија сада одбијају и оно мало гостију, враћају их са врата ресторана и кафића у време уобичајено за вечеру, јер све ради до 20 часова“, каже Владимир Митровић.
Велики број објеката се продаје због тешкоћа у пословању, али истовремено због великих дажбина, фискалних и парафискалних намета. Број ових рачуна који стиже на адресу угоститеља је и даље огроман, тврде власници.
„Многи који су уложили у посао угоститеља су оптерећени кредитима, док су неки узимали државну помоћ и не могу да смање трошкове отпуштањем радника. Решења за излазак из ситуације траже у продаји или издавању, јер нема друге опције. Наравно, нико се не одлучује да купи локал да би у овом периоду отварао кафиће и био у дуговима, већ сви желе да се преоријентишу на друге послове и намене. Питање је како ће кафићи уопште опстати“, каже Митровић за Мондо.
Цене остале исте?
Ипак, цене локала, кафића и ресторана који се нуде на огласима не падају, већ и даље расту, попут осталих некретнина. Према подацима сајтова за некретнине и огласе, број огласа је нагло и драстично порастао, док су цене стабилне.
„Кафићи у центру Београда продају се по цени од око 200.000 евра. У општинама ван центра Београда на општинама Звездара, Чукарица или Вождовац продају се локали по ценама од око 60.000 и 70.000 евра. По истој цени може да се купи локал у центру Новог Сада. Углавном се лакше продају мањи локали, који ће служити за издавање и други приход, а не за кафану“, кажу за Мондо са сајта за продају и издавање некретнина.
Међу најпознатијим објектима оглашеним на продају истиче се локал „Српска кафана“, која се продаје по цени од 750 хиљада евра. Цене кафића крећу се од 50 хиљаде евра на Новом Београду и око 150 хиљада евра код Храма Светог Саве.
Губитак од милијарду евра
Ситуација са гашењем угоститељских објеката слична је у целом свету и највећи број хотела, барова и ресторана продаје се због тешкоћа изазваних пандемијом корона вируса. За најскупље објекте неопходно је издвојити по неколико милиона евра.
Зато је и Светска банка и ММФ препознала угоститељство као једну од најугроженијих грана привреде са процењеним губитком од 910 милијарди у 2020. години. У Србији је тај губитак за првих пет месеци био 300 милиона евра, а до краја године износио је милијарду евра. Уз то, око 100.000 радника запослених у сектору угоститељства је неизвесна, са прогнозом масовног отпуштања због немогућности зараде, показују подаци.
Наслов и опрема: Стање ствари
