Операција „Наследник Порошенка“
Остварила су се постављења Гројсмана за премијера, Парубија за спикера и Луценка за генералног тужиоца, које сам ја наговестио пре више од месец дана. Како сам и писао тада, са једне стране Порошенко ће за себе прикупити највише што буде могао овлашћења, али ће истовремено његова каријера од тог момента да се котрља надоле.
Сада је за ситуацију у земљи одговоран само он – и пред народом Украјине, и пред страним партнерима. Одговоран је за пад стандарда, за вишекратно поскупљење комуналија. Неизбежно је његово сукобљавање са олигарсима, јер њега више не могу да заобилазе, тако да ни једно озбиљно питање без његове дозволе неће моћи да реши. Од овог тренутка Порошенко је сам против свих. Њега можемо да упоредимо с путником који се попео на сам врх планине, више нема где да се пење, и сад је пред њим само силазак. Колико ће то силажење бити стрмо и да ли ће се претворити у пад, зависи само од Петрове домишљатости за лавирање.
Без обзира на то, основни проблем Порошенка није везан за економију, као ни за расположења људи. Главни проблем је замор од Украјине и од њега оних, који данас стварно управљају земљом. Мислим на Американце.
Порошенко је сменио начелника СБУ Наливајченка. Порошенко је за премијера поставио не Јареска, већ Гројсмана. На место државног тужиоца Порошенко је поставио Луценка, пошто је прво уклонио два кандидата које су му предлагали његови прекоокеански тутори, одабрани од мање-више неутралних кандидата који са Порошенком нису били у директној вези. Наравно да без договарања са туторима није било ни постављења, ни оставки. Сећамо како су из сале у којој се гласало у Врховној ради истрчавали посланици кад се појавило Бајденово наређење да се поништи гласање за Јацењукову оставку. Али, гурајући Американце, а тако и сакупљајући сва овлашћења у своје руке, Порошенко је очигледно нагазио на црту после чега обавезно мора да дође до реакције.
Позитивне поене му не додаје ни прилично груба и јавна демонстрација немања жеље да испуни Минске споразуме. Чињеница да се они не извршавају, с америчког гледишта, у ствари је нормална и – тако и треба. Али при том Украјина мора да покаже и спремност да их испуњава, а не да код Немачке и Француске доводи Америку у незгодну ситуацију. У рату који САД воде против Русије најважнији је останак на снази економских санкција. Мора да се разуме да ће санкције против Русије, макар основне, бити укинуте уколико се буду поштовали Мински споразуми. Сада нема прогреса у њиховом извршењу и свима је јасно да се то не дешава кривицом Кијева. Кијев није извршио амнестију, још увек нема специјалног статуса за Донбас, отеже се доношење закона о изборима, те тако Кијев у ствари отеже доношење политичког дела Минских споразума. Европљани све чешће постављају питање о укидању санкција Русији. Ако се погледа резултат – санкције Русији ће бити укинуте само под условом да се Мински споразуми или поштују, или уопште, демонстративно не поштују. Не може се до бесконачности трпети да Кијев не испуњава споразуме, а да се санкцијама, при том, подвргава не Украјина, већ Русија. Зато је главни задатак Обамине администрације – да замрзне то питање до избора у САД. Нека нова администрација решава шта да се уради са тим незгодним питањем – да се санкције Русији укину зато што су споразуми из Минска испуњени или можда зато што нису испуњени зато што их Кијев испуњава, или да се направи нова провокација слична обарању малезијског Боинга. Само мора да се зна да свака следећа ексцес-провокација мора да буде већа од претходне.
Тако, уколико се геополитички сукоб Русије и САД посматра само кроз санкције, а при том се не узимају у обзир становници Донбаса, уосталом – ни читаве Украјине, који су се као таоци нашли у том сукобу, произилази да ослобађање од санкција представља победу Русије и пораз САД. Све то описујем да би се схватило колики је улог и колико јак бес САД-а изазива грубе изјаве и поступке украјинских власти у вези са Минским споразумима.
Дискредитовање украјинског руководства у очима Европљана тера Американце да предузимају кораке за промену формата преговора који се односе на Украјину. Није искључено да је посета Нуландове Москви повезана са покушајем да се продискутује о том новом формату вођења преговора. По мојој информацији – као узор хоће да примене механизме који су већ проверени у Сирији. Покушаваће да формирају групу земаља које ће решавати судбину Украјине. Осим тога, САД су спремне да размотре могућност њиховог директног учествовања у преговорима о Донбасу, све до њиховог званичног улажења у преговарачку групу. Када се прелази на такав формат преговора дозвољава се чак и стварно искључење Украјине из њих, а конкретно Порошенка из процеса преговарања. Претпоставља се да се Украјина само обавештава о извршним одлукама које је та група донела.
Очигледно је да Порошенка не радује могући пад његовог статуса. За њега нема ништа добро у томе да се у тако кратком року од европског и америчког љубимца нађе у Асадовој улози, али без подршке коју је Асад имао – подршке становништва своје земље и Русије.
Читава та ситуација и те иницијативе код Порошенка не изазивају оптимизам. Ако се урачунају сви могући ризици, као и могућност прерастања политичке и економске кризе у ванредне парламентарне и ванредне председничке изборе и Порошенко тако мисли те је, по мојим информацијама, већ наредио да се припреми операција „Наследник“.
Ради тога ће стартовати активна пи-ар кампања за повећање Гројсмановог рејтинга. Данашња власт је направила толико криминала да долазак у председничку фотељу било ког другог, осим Гројсмана, прети катастрофалним последицама како лично по Порошенка, тако и за цео његов тим.
У председничкој администрацији причају да, као, док су Порошенко и Ложкин дискутовали о тој ситуацији, Ложкин је јадиковао да ће Американци, без обзира на све, да покушавају да ипак прогурају Наливајченка за председника. На то је Порошенко с осмехом одговорио да су Американци и на прошлим изборима 2014.године њега молили да подржи Наливајченка, али су ипак, без обзира на све, изабрали Порошенка. Тако да, ето, и на следећим ће изабрати ако не мене, онда онога за кога се ми определимо.
У своје време сам писао да се Порошенко не сме потцењивати. Треба да му се призна да у изузетно сложеној ситуацији он ипак смишља како да се решења која су му потребна пробију.
Узимајући у обзир брзину развоја ситуације други налог који је дат влади и Врховној Ради је да се приватизација спроведе у најкраће време. Пре сам писао да ће Јацењука заменити Гројсман и да ће до тога доћи без обзира на Порошенкову жељу да заради на приватизацији сам, без деобе са Јацењуком. Зато ја прогнозирам да ће за две недеље у Раду бити донет пакет законских пројеката о приватизацији.
Наставља се…
Превод ФСК са сајта: http://ruskline.ru/opp/2016/maj/24/ukraina_insajdy_i_prognozy/
