Ростислав ИШЋЕНКО
ММФ одуговлачи у ишчекивању неизбежног
Украјинско руководство препуно оптимизма пожурило је да са суграђанима подели ружичасте наде по питању обнове кредитирања ММФ-а.
Према мишљењу званичног Кијева, срећни догађај који су исчекивали скоро годину дана, од августа 2015. године, када је суспендовано кредитирање Кијева од стране ММФ-а, само што није наступио.
Суграђани су напети као струне.
И то не само обични бирачи од којих ништа не зависи. Почели су се нервирати и добрoстојећи политичари попут Олега Љашка, који је хистерично тражио да се одмах објави садржај споразума Украјине са ММФ-ом који је постигнут током рада мисије ММФ-а у Кијеву од 10 до 18. маја.
Зашто су слаби односи Украјине и ММФ-а
Нервна реакција Љашка на званични оптимизам, потпуно је схватљива. ММФ је прекинуо финансирање Украјине из неколико разлога. Практични дефолт Кијева који је и без почињања конструктивних преговора одбио да угаси руски зајам од три милијарде за еврооблигације – није последњи међу тим разлозима. Међутим, у августу 2015. године, до дефолта је било још далеко и заустављање кредитирања било је изазвано другим факторима. Друга ствар што је дефолт који је уследио ојачао ММФ у његовим намерама.
Који су то фактори?
Према меморандуму од марта 2015. године, Украјина се обавезала: да ће до средине 2016. године смањити ниво инфлације до једноцифреног броја, а до 2020. године, да ће смањити ниво државног дуга до 71% БНП, до 2017. године да одустане од субвенција и да ликвидира дефицит буџета “Нафтогаз Украјине”.
Државни дуг Украјине према апсолутним показатељима данас је унеколико скраћен, пошто Украјини нико не даје зајмове, а Украјина наставља гашење дужничких обавеза и процената пред тим истим ММФ-ом. Међутим, пад БНД довео је до тога да се стопа државног дуга у односу према БНП није побољшала. На крају 2015. године она је износила 79% БНД. Међутим, до 2020. године нема много времена.
Због драконског повећања цена на гас које је за собом повукло троструко повећање комуналних тарифа, “Нафтогаз Украјине” је лансиран у профитабилну зону. Пошто се до почетка 2017. године очекују још две етапе повећања тарифа (укупно 2 – 2,5 пута), “Нафтогаз” је морао постати не само профитабилно, него суперпрофитабилно предузеће.
Према прогнозама ММФ-а у односу на инфлацију, она у Украјини током 2016. године треба да износи 15%, према прогнозама Националне банке Украјине – 12%, стручњаци прогнозирају ниво инфлације на 25%. У сваком случају, нема ни говора о једноцифреној инфлацији.
На тај начин, без обзира на крајње оштре мере које су предузеле власти Украјине (не штедећи ни становништво чији је животни стандард упоредив са најсиромашнијим земљама Африке, нити привреду која стиче режим строге штедње и раскид кооперативних веза са Русијом, захтев меморандума из марта 2015. године Украјина није испунила у целини и нема никаких шанси да их испуни.
Нови захтеви ММФ-а
Међутим, мисија ММФ-а у Украјини је радила и оставила је препоруке, потписала још један документ са владом, и оставила кијевске руководиоце у пријатном расположењу духа – у ишчекивању обнове кредитирања у јуну-августе.
Не чуди да је Љашко одмах затражио да се објаве нови захтеви ММФ-а.
Нема никакве сумње да су услови фонда постали жешћи и он је затражио од Кијева допунско стезање каиша. О томе сведочи сва позната пракса ММФ-а. Фонд још никад није инсистирао на омекшавању монетарне политике – само на пооштравању.
Украјинци, који се припремају за још једно повећање комуналних тарифа, ризикују да сазнају да се ствар тиме неће ограничити. Тешко је претпоставити какве ће још наћи начине кијевска власт за пљачкање пореских обвезника, али ће их обавезно наћи.
Поред тога, ММФ традиционално тражи повећање пензијске старосне границе (за балансирање буџета пензионог фонда). Кијев се традиционално саглашава са тим захтевима. Остало је само нејасно за колико ће тачно бити повећана старосна граница, у којим роковима и у колико етапа.
Још је влада Јануковича сањала да повећа пензиони узраст за жене до 60, а за мушкарце до 65 година. “Реформатори” са мајдана могу догурати и до 70. Истина, тад ће пензијски узраст оштро (за 7-8 година) премашити узраст мушке смртности. Но, са тачке гледишта интереса буџета, то је чак добро: ако неко плаћа пензију, лакше је избалансирати буџет Пензионог фонда.
Колају такве приче да је ММФ затражио од Украјине да одустане од низа протекционистичких мера, попут забране на извоз шумских стабала. Но, интереси западноевропских партнера који лобирају у ММФ-у, у овом случају се очигледно подударају са интересима галицијских кријумчара, који су у овом тренутку уништили више од пола карпатских шума и облизују се на оно што је преостало.
Како се екстремисти договарају са олигарсима
Може се поставити питање, какве везе има Љашко са свим тим проблемима? Они га се не дотичу.
Као прво, шеф “Радикалне партије” већ пет година игра улогу народног заступника. Што јаче народ мрзи власт, то је боље Љашку, јер гласови маргиналне публике са мајдана разочаране у Порошенка и неоптерећене интелектуалним напрезањем, одлазе њему. А што је више фракција у Ради, то ће се више народног новца слити у џепове “народног заступника” приликом деобе буџетских токова.
Као друго, Љашко је увек активно затупао интересе олигарха, објављујући за мали мито њихове мисли и идеје. А шта поводом насталог тренутка мисле олигарси? Ево позиције коју је последњих дана марта изнео Дмитриј Фирташ, један од спонзора и корисника Мајдана. Нема основа да би се сматрало да је он променио своје погледе.
“Мени се не свиђа што Американци управљају Украјином. Украјина данас није успешан пројекат, Америка није дорасла том задатку. Она је уместо некаквог решења, направила бојно поље, она је све уништила. И економски, и политички, и практично земљу учинила сиромашном.
Украјином треба да владају Украјинци, а не да се она налази под спољном управом. Садашња влада је политички банкрот. То се више и не разматра. Од ове владе већ се не може ништа очекивати. Она је за две године пројавила себе апсолутно јасно и довела земљу до катастрофе. Они су несамостални, они не могу доносити правилне одлуке”.
Зашто је узнемирен Фирташ, који је власник регионалних гасних и енергетских компанија, који би требало да се радује повећању комуналних тарифа и подржи захтев ММФ-а?
Наведени цитат садржи два кључна момента:
Као прво, Фирташ саопштава да “Америка све уништава” и “целу земљу је начинила сиромашном”. А заједно са уништењем привреде Украјине, уништава се и бизнис Фирташа и других олигарха. Тако и њихови активи губе капитализацију и претварају их из профитних предузећа у гомилу непотребног камења и жељеза.
Као друго, народ осиромашује испод разумне границе. Сиромашан не може ништа да купи. Штавише, он чак не може да плати ни комуналне услуге – по било каквим тарифама, било малим, било великим. Немогуће је иселити из станова 30 милиона неплатиша. Коме продати те станове ако сви буду исељени? Па и опасно је. Кад народ нема шта да изгуби, и то све одједном, њега више не интересују проблеми “декомунизације”, “бандеризације”, “украјинизације”, него се упућује да веша елиту.
Фирташ се јасно дистанцира од владе, од које “нема шта да очекује”, која је “политички банкрот” и која је “довела земљу до катастрофе”. Он не жели да му се суди заједно са Порошенком, он, као и други олигархи, жели да у име народа суди Порошенку. А потом да одреди следећу владу која ће јасније ослушкивати потребе олигарха.
Украјинска власт схвата да је нада на транше ММФ-а њена последња шанса. Она ни сама толико не верује у реалност тога, колико би хтела да увери становништво у то да новац само што није стигао. Док народ буде чекао новац од фонда, наступиће јесен, а руководство Украјине рачуна на сваки дан, пошто сваки дан може бити последњи.
Са своје стране украјински олигарси су још пре две године веровали да им је алтруистичка САД помогла да збаце Јануковича и у Украјини заведу нацистичку диктатуру искључиво ради повећања своје добити. Сада они не верују ни Порошенку, ни Гројсману, ни САД, ни ММФ-у, ни ЕУ.
Они виде неизбежност бунта против власти која спроводи антинародну политику и не желе да постану жртве тога бунта. Зато се они дистанцирају од владе, фиксирају своју опозиционост и чекају моменат када ће моћи да стану на чело народног покрета и да га каналишу у потребном смеру.
Исто тако и мисија ММФ просто одуговлачи време у очекивању неизбежног. За неизбежно се припремају сви и наду у невероватно имају само они који су се нашли у замци оних који су на руководећим положајима у Украјини.
Превод ФСК са руског:
http://ruskline.ru/opp/2016/maj/21/ukraina_i_mvf_zachem_myortvym_dengi/
