Несигурности у пословању доприносе и честе измене закона. Према евиденцији НАЛЕД-а, 30 битних закона за привреду у последњих пет година доживело је измене 88 пута. Од свих закона битних за привреду, тек сваки пети је имао анализу ефеката његове примене.
Овај проблем је шири од само привредног. Савет за борбу против корупције је направио анализу само сета правосудних и процесних закона и нашао да је у току пет година Закон о јавном тужилаштву измењен 10 пута, Закон о судијама имао је 12 измена, Закон о уређењу судова је измењен осам пута, Закон о правосудној академији два пута, Закон о Високом савету судства и Закон о Државном већу тужилаца имали су три измене, Закон о извршењу и обезбеђењу имао је четири измене, Закон о парничном поступку мењан је три пута, док је Закон о кривичном поступку имао пет измена.
Закључак Савета био је да “имамо веома лоше законе који се веома тешко примењују, али који се веома често мењају”. Осим тога постала је већ уобичајена пракса да се закони усвајају по хитном поступку и без јавне расправе. У 2016. години 59 одсто закона је усвојено по хитном поступку, а у 2015. 62 одсто.
Последица овако донетих закона је то што је за њихову примену свако мало потребно тумачење министарстава што привреду кошта времена и новаца. НАЛЕД је израчунао да је тумачење закона и подзаконских аката привреду у 2014. години коштало 34 милиона динара мада су ови подаци некомплетни јер нису сва министасртва доставила податке.
Према њиховој евиденцији те године достављено је 5.764 мишљења. Потрошен новац вероватно није најважнији ефекат праксе екстензивног тумачења закона мишљењима, већ сам њихов статус и могућност уношења правне несигурности за предузећа. Према речима стручњака, мишљења не могу бити извор права, а она су то постала.
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/srpski-zakoni-se-često-menjaju-a-pozitivan-efekat-ima-tek-svaki-peti
