У Србији су готово искорењени екстремни видови сиромаштва, рекла је пре два дана премијерка Ана Брнабић, у тренутку када у Србији, и то према подацима саме Владе Србије којом председава, пола милиона људи живи са мање од 200 динара дневно.
„Стопа апсолутног сиромаштва се незнатно смањује у посматраном извештајном периоду, иако је и даље нешто виша него током периода од 2008. до 2012. године“, наводи се на овом сајту.
Конкретно, пре 13 година, тачније 2006. стопа сиромаштва у Србији била је на 8,8 одсто, да би две године касније била на најнижем нивоу – од 6,1 одсто. Наредних година сиромаштво се у Србији повећавало, 2012. проценат сиромашних био је 6,3 одсто, да би већ наредне 2013. порасла на 7,3 одсто.
И док у Србији и даље постоји терминолошки разлика између апсолутног и екстремног сиромаштва, где се апсолутно сиромашним сматра свако ко не може да задовољи основне минималне потребе, а екстремним они који немају практично ни за хлеб, у ЕУ оваква разлика не постоји. Свако ко дневно располаже са мање од 1,9 долара је по европским стандардима екстремно сиромашан.
У Србији је таквих, и према подацима Светске банке, неких седам одсто, односно на нивоу смо Румуније од земаља у окружењу, а лошији од Хрватске или Бугарске, на пример. Мање сиромашних него у Србији је и у Ирану, Украјини, Таџикистану и Киргистану, Грузији, Бразилу, Перуу…
Премијерку тако осим званичних података Владе демантује и Светска банка, али највише пракса, односно пола милиона грађана који немају дневно на располагању више од 200, или на месечном 6.000 динара.
Подаци Владиног Тима показују и да је најугроженије становништво изван урбаних подручја, посебно у централној, али и јужној и источној Србији, деца до 14 година старости, као и млади до 24 године.
Међутим, нису само „апсолутно сиромашни“ сиромашни, већ и они који живе испод линије сиромаштва. А испод те линије се налази, опет према подацима Владе, једночлано домаћинство чија је потрошња мања од 12.000 динара, док је у случају четворочлане породице са двоје деце млађе од 14 година линија сиромаштва на 32.522 динара.
Премијерка је, истим поводом, рекла и да се смањује стопа ризика од сиромаштва, али и да су резултати у тој области, и „поред видног напретка, далеко од жељених“. Што није тачно, напредак се види последњих неколико година, али је пре пет година, на пример, стопа ризика била мања него пре две године, од када су и последњи подаци Републичког завода за статистику.
Према подацима РЗС, у 2017. стопа ризика од сиромаштва била је 25,7 одсто, а том ризику највише су били изложени млађи од 18 година, готово сваки трећи (30,5 одсто), као и они између 18 и 24 године (29,7 одсто). У 2014. је стопа ризика од сиромаштва износила 25 одсто, наредне године 26,7 одсто, а 2016. године 25,9 одсто.
Програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић каже за Данас да не зна на шта је конкретно премијерка мислила када је говорила о искорењивању екстремног сиромаштва.
„Ако се говори о апсолутном сиромаштву, оно није искорењено“, истиче Матковић и напомиње да Светска банка под екстремно сиромашним сматра оне који не могу да задовоље основне потребе, а таквих је у Србији више од седам одсто.
(Данас)
http://www.nspm.rs/hronika/danas-podaci-koji-demantuju-anu-brnabic-u-srbiji-pola-miliona-ljudi-zivi-sa-manje-od-200-dinara-dnevno.html
