Oдлазак каубојског амбасадора Скота није Србију ослободио бројних скотића, који су упорно и послушнички забринуто „јадиковали“ кад је било потребно хорски подржати безобзирно завртање руке српским колаборантима, који све видљивије одлажу испуњење шиптарских жеља о узајамном признању „две суверене балканске државе“!
Екселенција је скотовала баш каубојски, притом не марећи нимало за српске индијанце и њихова историјска права, уживајући у шљивовици као егзотици, јер далеки преци драгог Скота на робијашком броду нису собом понели саднице шљиве, већ су у Америци користили раж за алкохолну ферментацију!
Чеда „прашак“ (најдражи каменчић драгог Скота), испративши боса наставио је своју работу „освешћивања“ неосвешћених Срба, који по његовим тврдњама још не схватају суштину „косовске стварности“! Зато он за TV Kljan надобудно тумачи „реалност“ из 1999.године, када је како то тврди — „Srbija kapitulirala na Kosovu, kao kada su Nemci kapitulirali 1945. Kako se zove kada pustiš stranu vojsku na teritoriju svoje zemlje i zauvek odeš odatle? Pa, to je kapitulacija”!
Чедица намерно изврће познате чињенице, иако добро зна да на Косово није ушла никаква страна војска (поготово не победничка!), већ су ушле снаге КFOR као здружене формације ОUN на основу Резолуције 1244, која изричито каже да је Косово и Метохија територија тадашње СРЈ, чија је правна следница Република Србија!
Снаге KFOR остају док се не постигне мирно решење између представника националне мањине Шиптара, и представника власти Републике Србије,те дотада органи цивилне канцеларије UNMIK обављају текуће административне послове!
Чињеницу, да је постпетооктобарска власт у којој је Чедица био не шраф већ носећа греда, одмах почела са издајом националних интереса на КиМ, тврдњама да немамо тамо никакву власт, да смо сами криви јер смо починили наводне ратне злочине, притом се бранећи од оружане побуне шиптарских терориста који су били пешадија NАТО, који је доказано починио ратни злочин бомбардовања једне суверене државе, која законским средствима гуши тероризам у делу своје територије!
Чедица злонамерно трабуња да се – „danas davimo u Savetu bezbednosti i pozivamo na rezoluciju 1244, а da je Srbija prva trebalo da prizna Kosovo, i da je 1999. bilo lakše postići održivo rešenje nego danas“!
Али, Чедин бисер у овом трабуњању је тврдња – „Rusa moraš da se plašiš, ovim drugima ne možeš da veruješ. Jel bio Hojt Ji, Mičel, onda Palmer, pa sada Grenel, pa s kim se dogovaramo“?
Чеда и сви скотићи, упорно злонамерно заборављају да важећа Резолуција 1244 SB OUN јасно каже да је Косово и Метохија део Републике Србије, те се о модалитету решавања спора са националном мањином може разговарати само у ОUN као надлежној институцији по међународном праву, а долазак и пролазак разних каубојских емисара који се играју комесара, са жељом да добију статус губернатора као у БиХ (где упорно покушавају да угасе Републику Српску), само могу да сањају у данас реално промењеном свету, који је видљиво постао мултиполаран, а каубоји су преспавали тренутак своје доминације, дал` под дејством вискија, дал` џина, јал` вотке, јал` шљивовице, више није ником освешћеном важно!
Једнако као ни Чедино размишљање о некаквој непостојећој српској „косовској капитулацији, и то у времену када једна по једна држава коју су присилили каубоји,повлачи своје признање „косовске државности“, што Чеда упорно не види!
