Oвог 22.јуна, баш кад се и mutti ANGELA у име немачког народа јавно испричала руском народу за злочин вероломног напада, и сва зверства која су потом починили Немци (али и бројни добровољци из породице „срећних народа“), изјави хрватски премијер како су Хрвати имали најбројнији покрет отпора у Другом светском рату!
Тако се још једном потврди она изјава Јована Дучића да су Хрвати најхрабрији народ, јер се не стиде истине о себи, нарочито о свом геноциду над Србима, Жидовима и Ромима!
Од јуна 1971.године, упорно лажу хрватски челници да је антифашистичка борба као подршка СССР почела на периферији Сиска, где се у шумарку званом Брезовица, сакупила група чланова KPH и симпатизера, наравно Хрвата, и договорила да отпочну антифашистичку борбу!
После успешног договора, учесници су се вратили натраг у град Сисак својим драганама, да сутра мирно крену на посао, ни не размишљајући да је медени месец између хрватских усташа и комуниста управо окончан, иако су претходно договорили да се оснује KP NDH, јер су напокон стекли своју државу, па је ред да имају и своју партију.
Немачки захтев да се пооштре мере наспрам комуниста, натерао је излетнике у Брезовици да морају назад у шуму, јер су неколико дана пре немачког напада на СССР управо као декларирани комунисти извели деликатну операцију демонтаже немачке неексплодиране авиобомбе на железничкој станици, на чему им је лично захвалио командујући немачког гарнизона.
Вођа те радне екипе ће ипак бити проглашен за народног хероја и унапређен у генерала ЈНА, док је трајало „братство-јединство“ и остале лажи!
Све до септембра месеца 1941.године, сакриваће се по јаругама око села та група наводних бораца, док најзад нису успели да преко кордунашког комунисте, Србина, договоре сусрет са устаницима Васиља Гаћеше, легендарног устаничког вође Баније, који ће их прихватити на наговор свога саборца, као живу рекламу да има Хрвата који су дошли да се боре против усташа.
Српски устаници су их пазили ко реткост, чувајући их од борби са усташама и домобранима, а комунистички руководиоци српског антифашистичког покрета ће их именовати за комесаре у чисто српским формацијама.
Такав однос у тадашњој NDH трајао је све до јесени 1943.године, када BROZ и МАGOVAC (изасланик HSS) договоре да постепено домобранске формације почну све са оружјем да тобож прелазе у партизане, а заправо да се тако омогуће преговори преставника NDH са англо-америчким савезницима (иза леђа СССР!) око преласка NDH на страну савезника, али и очувања постојеће NDH као самосталне државе.
Кад је немачки GESTAPO открио ову хрватску смицалицу, похапсио је Павелић своје најближе сараднике који су то организовали уз његову сагласност, а бројни домобрански официри уплашени за своју кожу клиснули су код партизана, водећи кампању да наговарају своје колеге да се и они придруже сигурним победницима!
Већи прилив хрватских бораца у редове партизана, уследио је када је у Далмацији након капитулације Италије Черчил договорио са маршалом Бадољом да се уступе складишта оружја и муниције партизанима а не борцима ЈВуО, те је проведена мобилизација војних обвезника по наредби АВНОЈ, а не спонтани долазак хрватских маса у НОБ како су упорно лагали Србима, притом заобилазећи истину да и даље хрватске масе добровољно одлазе у редове усташко-домобранске војнице, како се назива та војска NDH.
Чак је на дан 15.маја 1945.године, када је службено завршен рат у Југославији, у редовима војске NDH био већи број Хрвата, него у редовима НОВ!
Зато су тврдње шремијера Р Хрватске о некаквом хрватском антифашистичком покрету, само поновљена лаж коју је већ раније у Москви изрекао Стипе Месић као тадашњи председник Р Хрватске, доказани учесник удруженог злочиначког подухвата разбијања Југославоје, у којој су Хрвати били амнестирани од осуде за геноцид, али дело геноцида не застарева, ма колико хрватски челници лагали о некаквом јаком хрватском антифашистичком покрету!
