После планског бега из Загреба почетком маја 45. успеће Павелић да се из Аустрије пребаци под скуте милог Ватикана, где на црквеном имању чека даље путовање до неке земље Јужне Америке, како би избегао заслужену казну као ратни злочинац! Руководство групе за организовање ватиканских „пацовских канала“ плански је организовало посету разореној Европи тадашње супруге Хуана Перона глумице ЕВИТЕ, која почетком јула 1947.године стиже у РИМ из Шпаније као наводни хуманитарац и борац за људска права.
Договорена је њена посета папи ПИЈУ XII, познатом заштитнику нациста и фашиста, али светом оцу римокатолика!
Пријем је уприличен у Kastelu Gandolfo, папиној летњој резиденцији. Сусрет је био срдачан и дуг, а најважнија тема је збрињавање неколико милиона избеглица из земаља Источне Европе, заправо сарадника нациста и фашиста који су побегли пред оправданим гневом победника – совјетских бораца и припадника покрета отпора у појединим државама.
Пошто је почео Хладни рат, амерички новинари су овај сусрет назвали историјским, усмеравајући вешто предизборну кампању да објасне бирачима да се њихове паре користе у „хуманитарне“ сврхе!
Неколико дана потом, ЕВИТА је организовала гала пријем у римском Голф клубу где јој је лично monsinjor Montini (потоњи папа Павле II) био домаћин који ће је лично представио гостима озналеним као значајне личности у планираном пројекту!
Она је одржала импровизовану конференцију за штампу и најавила да ће Аргентина либерализовати имигрантску политику и тако помоћи збрињавање избеглица. Посебно је апострофирала избеглице из Источне Европе наглашавајући улогу Ватикана у томе, и неколико дана потом ЕВА ПЕРОН се сусрела са представницима РКЦ из земаља Источне Европе – Мађарске, Чехословачке, Литваније, Пољске и Хрватске у Ватикану!
Сусрет са представником Хрватске при Светој столици уприличен је у Заводу Светог Јеронима, реч је о познатом фратру Крунославу Драгановићу, једном од руководилаца у организовању ватиканских „пацовских канала“, који су тако постали „хуманитарна акција збрињавања“ хиљада нациста и фашиста у земљама Латинске Америке! Историјска истина је да је на овом састанку нарочито инсистирао monsinjor Montini али и тадашњи британски амбасадор при Светој столици D’Arsi Ozborn, што није било никаква случајност јер британци брину о својим сарадницима, а Павелић је то био од 1927.године!
Током разговора Драгановић је отворено упитао Евиту – „Pored ovih ljudi koji mogu da apliciraju za vize za ulazak u Argentinu, pored njih postoje i ljudi koji nisu u takvom položaju. Oni su u ovim sukobima bili u raznim ulogama. Da li bi se njima na neki način moglo pomoći da oni dođu do Argentine i tamo započnu nov život iz početka?”
Евита је одговорила – „Nema nikakvih problema. Idite sutra u argentinsko izaslanstvo u Vatikanu. Ja ću uputiti ambasadora šta treba da radi. On će vas odvesti u ambasadu u Rimu. Tamo će vam dati nekoliko stotina pasoša bez popunjenih podataka. Vi ćete te pasoše po slobodnom nahođenju i volji izdavati onim ljudima za koje vi smatrate da je to potrebno. U našoj ambasadi će na te pasoše koje ste vi izdali odmah davati vizu za useljenje u Argentinu.”
Перонова и Драгановић су се добро разумели, и потом је договорено кретање капитала на релацији Vatikanska banka – AРГЕНТИНА!
Евита је одмах ставила на располагање Banco Alemana Internacional у Буенос Ајресу, те су тако опљачкане српске и жидовске паре из НДХ послужиле за финансирање ове својеврсне „хуманитарне акције“ збрињавања злочинаца у којој је пребачено око две хиљаде функционера на разним нивоима и старешина усташке војнице!
Тако је заокружена мрежа стварања ватиканских „пацовских канала“ којима ће многобројни ратни злочинци почети нови живот у Латинској Америци. Овим каналом је и сам поглавник АНТЕ ПАВЕЛИЋ кренуо у нови живот!
После скоро годину дана скривања у Напуљу под окриљем Католичке цркве, Анте Павелић је у октобру 1948. године напокон кренуо за Аргентину. У Буенос Ајрес је стигао 6. новембра 1948. године италијанским бродом „Сестријере“ са лажним пасошем добијеним од Крунослава Драгановића, а који је издао МЕЂУНАРОДНИ ЦРВЕНИ КРСТ (бр. 74369, издат у Риму 5. јула 1948. године на име Араниос Пал/Aranyos Pal). Наведена особа издавала се за мађарског држављанина, инжењера, удовца са троје деце. После два месеца Анте Павелић је добио нову аргентинску личну документацију на друго лажно име, да би потом спокојно наставио рад и убрзо и активност на организовању нове хрватске емиграције, док га после упорне потраге није разоткрила самоорганизована српска патриотска група а Благоје Јововић пресрео на улици, српским поздравом!
