Andrija ARTUKOVIĆ, рођен је у месту Клобук у Херцеговини, завршио је фрањевачку гимназију у Широком Бријегу, познатом франковачком србофобном училишту, те већ острашћен наставио студије права у Загребу, где двадесетчетврте године дипломира.
Након приправничког стажа у Загребу,отвара 1926.године адвокатску канцеларију у Госпићу која је била маскирани усташки пункт између централе у Загребу и центра у Задру (тада Италија)!
Активно учествује у планирању и припреми усташког устанка на Велебиту тридесетдруге године.
Успева да пре самог устанка побегне из Госпића, јер га је колега иако Србин али комуниста, обавестио да ће га жандари ухапсити!
Илегално одлази у Ријеку (тада Италија) те у Венецију, где га Pavelić именује својим помоћником и заповедником свих усташа у Италији, што узрокује земљачке несугласице са истакнутим усташким прваком Мijom Babićem, већ доказаним терористом. Зато се Аndrija после неколико инцидената пребацује у Будимпешту, те потом у Беч, али га аустријске власти протерују назад у Мађарску!
Почетком септембра тридесетчетврте год састаје се у Милану са Павелићем и после тог састанка одлази у Лондон, где га Енглези хапсе након атентата у Марсеју и изручују Француској! У паришком затвору борави три месеца, те је у јануару 35. године изручен Југославији! Након шеснајест месеци истраге, Суд за заштиту државе ослобађа га кривице и протерује у Госпић!
Још увек није познато шта се Владета Милићевић договорио са Аndrijom, али његово ослобађање указује на то.
Из Госпића већ у мају одлази у емиграцију и поново борави у Будимпешти, па накратко у Француској и поново у Берлину!
Из Берлина се након проглашења NDH враћа у Загреб, али специјалним немачким авионом да би одмах био именован за члана привремене владе! После повратка PAVELIĆA именован је за министра унутрашњих послова и учествује у писању и доношењу расних закона, усвојених већ тридесетог априла 41.године!
Из Загреба наређује да се онај адвокат Србин јавно обеси, да Срби знају шта их чека у хрватској држави, али су кроатокомунисти после лагали како су усташе најпре почеле обрачун са комунистима!
Након реконсрукције владе у октобру 42.године постаје министар правосуђа, те од априла до октобра 43.поново министар унутрашњих послова, да би до краја рата вршио дужност „чувара државног печата“ (координатор између поглавника, владе и сабора).
Загреб напушта у државној колони шестог маја 45.год те стиже до Аустрије где га британци са групом министара и високих дужносника NDH затварају у логор Шпитал на Драви, али их не изручују југословенској страни већ их убрзо ослобађају, те АNDRIJA одмах прелази у америчку а потом у француску зону, где му се већ сместила породица. Отуд илегално прелази у Швајцарску, где се пријављује за мигрантски статус у чему му помажу свештеници фрањевачког самостана Marijanum из Фрајбурга, који је био део „пацовских канала“ Vatikana!
Чиновнику кантоналне полиције Аndrija је изјавио да се зове АLOJZ ANIĆ и да је професор гимназије те да је антикомуниста, и да жели привремени боравак како би припремио путовање у Јужну Aмерику, што је личило на хиљаде прича, те он шаље извештај федералној полицији која утврђује да се лице не налази на списку тражених злочинаца и даје сагласност за боравак, чак препоручује смештај у камп за интелектуалце. Међутим, Аndrija је већ смештен код угледног домаћина и остаје приватно. Почетком фебруара четрдесетседме добио је документе на има Аlojz Anić. Међутим, полицајац који се интересовао за фрањевачки институт „Sankt Rafael“ утврдио је да је Аlojz Аnić заправо Аndrija Artuković, те се наређује контрола поште. Федералној служби безбедности Аndrija је био познат још од тридесетседме године када му је забрањен улаз, јер је осумњичен да је учестовао у атентату на југословенског краља!
Међутим, током 1943.године је тадашњи швајцарски конзул у Загребу утицао да се Аndrija избрише са списка лица којима је забрањен улазак у Швајцарску, што причу усмерава на банкарске игре око смештаја опљачканог српског и жидовског новца, злата и драгоцености.
Суочени са чињеницом да ће се изложити непријатностима ако се сазна његов боравак, швајцарске власти су пристале да Аndriji издају документе на презиме Аnić и за његову породицу а он да неприметно ишчезне, што је и урађено уз помоћ католичке цркве јер су добили визу за Ирску!
Аndrija је провео са породицом годину дана у Даблину, да би са лажним именом отпутовао у Калифорнију, где почиње вишедеценијска игра са америчким имиграционим властима!
