Зашто је пропала гривна

Крајем “црне среде” 25.02.2015. године, девизни курс украјинске гривне самоуверено је премашио коту од 33 гривне за долар, а на црном тржишту америчка валута се продавала и по 50 и по 60 гривни за долар. Повратак на почетне позиције (још почетком фебруара курс је износио 15 гривни за долар) украјинска валута није пожелела. Пад гривне је био више него двострук током једног радног дана. А за годину дана, гривна је пала четири пута.

Валерија Гонтарева, председник Националне банке Украјине, покушала је да пружи брз одговор на питање о узроцима овако оштрог пада, саопштивши да нема фундаменталних разглога за пад курса гривне и за панику грађана. Министар финансија Наталија Јареско похитала је у помоћ истакавши да је настала ситуација на украјинском девизном тржишту – резултат спекулација и емоција.

Изјаве обе даме показују да се руководиоци финансијско-новчаног владиног блока служе пропагандом: као прво, да би са себе скинули личну одговорност за све што се десило, као друго да би прикрили реално стање ствари у држави. Верујемо да јефтиној пропаганди Гонтареве и Јареске нису поверовале чак ни домаћице које су далеко од науке о финансијама.

Општи узрок колапса је криза украјинске економије која се претвара у економску катастрофу. А. Јацењук је недавно признао да је у 2014. години пад украјинске привреде износио 20%. А притом он чак не може обећати Украјинцима раст у текућој години. Влада је најавила кориговане прогнозе, по којима ће се БНД у 2015. години смањити за 5,5%. Пројектована годишња инфлација предвиђена је за 25-26%. Криза није захватила само реални сектор економије, него и банкарски сектор. Укупни уравнотежени губтак кредитних организација износио је у 2014. години 52,5 милијарди гривни. Према резултатима прошле године одлив депозита из банака превазилази 126 милијарди гривни (па тако и 9 милијарди гривни девизних средстава). Гонтарева је 27.02.2015. године изјавила да је од почетка текуће године одлив депозита из банака износио још 17,2 милијарде гривни.

Јулија Тимошенко није пропустила да искористи колапс гривне ради критике курса владе. Она је необезбеђену новчану емисију коју спроводи НБУ назвала главним узроком пада гривне, као и неконтролисано рефинансирање комерцијалних банки од стране Централне банке. Морамо схватити да НБУ спроводећи рефинансирање банака покушава на тај начин да компензује одлив депозита. “За период од 01.01.2014 до 01.02.2015. године НБУ је издала кредита за рефинансирање на рок већи од 30 календарских дана у износу од 121,8 милијарди гривни, међу њима и банкама које су руског порекла”. По мишљењу Ј. Тимошенко, новац из НБУ одлази у “песак”. Тачније, он се краде. Бивши премијер је у том послу велики специјалиста, па њеној изјави треба веровати. Она каже да од поменутих кредита на циљеве рефинансирања банака – 109 милијарди гривни није враћено НБУ до краја фебруара. “Тај новац се никада неће вратити у украјински буџет. А у суштини, можемо рећи да је то четвртина буџета Украјине” – саопштила је Тимошенко.

А сада да оценимо макроекономску ситуацију која је довела до пада гривне. Узмимо платни биланс који је саставила Централна банка Украјине (табела 1).

Негативни платни биланс је главни, фундаментални узрок пада девизног курса националне новчане јединице. То су основе науке о финансијама. Платни биланс Украјине у прошлој години износио је у минусу 13,3 милијарде долара. Два су главна разлога за то: дефицит трговинског биланса и чист одлив капитала. Капитал једноставно бежи из земље. За Украјину чији се БНД процењује на 120 милијарди долара, дефицит платног биланса од 13,3 милијарде долара – озбиљна је величина. Због тога није чудо да је током целе прошле године девизни курс гривне падао, павши удупло. Он би пао јож ниже, али је НБУ понекад спроводила девизне интервенције, иако дозиране, узимајући у обзир оскудност међународних девизних резерви Украјине.

Табл. 1.

Па у чему је онда ствар? Можда су заиста за све криви тајанствени “спекуланти” који су одједном постали безобразни? Наравно, без њих се није прошло, но, треба рећи да девизни спекуланти нису тако ризични момци. Они су навикли да делују на сигурно. За спровођење својих операција њима је неопходно било испуњење најмање два услова. Као прво, неограниченост у девизним трансакцијама на капиталним рачунима (или могућност оперативног увођења таквих ограничења од стране државе). Као друго, гаранција да НБУ неће спроводити девизне интервенције за заштити гривне.

У односу на прву позицију може се рећи да озбиљних девизних ограничења није било. Земља је живела (и наставља да живи) по рецептима ММФ-а који не поздравља девизна ограничења по капиталним трансакцијама. Истина, Кијев је за извознике увео норму продаје 75% девизних прихода Центробанци, али постојање многих рупа у законодавству омогућава украјинским извозницима да заобиђу ту норму (умањење декларисаног прихода, шеме сиве економије, коришћење оф-шор компанија).

Нешто важнија је друга позиција. Шпекуланти су схватили да се не предвиђају девизне интервенције пошто се у Кијеву топе међународне резерве. Њихово стање је приказано у табели 2. Нето смањење резерви за 2014. годину износило је 12,4 милијарде долара, њихов ниво на дан 01.01.2015. године опао је до 6,4 милијарде долара. У јануару је настављено снижење нето резерви, према подацима НБУ оно је износило још око 1,1 милијарду долара.

Међународне резерве Украјине                                     Табела 2

На тај начин је ниво резерви на дан 01.02.2015. године пао до рекордно ниске вредности – 5,3 милијарде долара (део резерви, специјална права позајмице, резервна позиција земље у ММФ-у, монетарно злато; према проценама, на страну валуту отпада само 85% резерви). Ради поређења, просечни месечни увоз у прошлој години износио је 5,2 милијарде долара, то јест, стране валуте је данас у Кијеву чак мање него што је неопходно да би се платио средњи месечни обим државног увоза. Међутим, према препорукама тог истог ММФ-а, земља мора да има девизне резерве за отплату минимално треомесечног обима увоза земље. То значи да власти у Украјини у овом тренутку немају кочнице за управљање курсом националне новчане јединице. Уколико ММФ и додели некакав новац Украјини, то ће сигурно бити за спровођење девизних интервенција. Он даје новац за то да Украјина може да погаси своја дуговања по раније одобреним кредитима и зајмовима.

Прошле године се подигла велика информативна бука поводом тога да Запад озбиљно финансира привреду у Украјини. Међутим, заиста се и ради о буци. У стварности је Украјина у 2014. години редовно сервисирала и гасила западне кредите и зајмове у вредности 14 милијарди долара, а у истој години добила је само 9 милијарди долара. Запад све чвршће затеже дужничку омчу око врата Украјине.

Што се тиче успостављања ефикасне девизне контроле над прекограничним кретањем капитала, та варијанта се не разматра ни у влади Украјине, нити у НБУ, чак ни после “црне среде”. Као што видимо, све се своди на ограничење за операције са готовином приликом размене. Ни украјински олигарси који настављају да се користе оф-шором, не дозвољавају озбиљну девизну контролу, као ни страни инвеститори и кредитори. У Украјини је интерес последњих веома значајан. Према подацима Централне Банке Украјине, на дан 01.10.2014. године, спољни бруто дуг свих сектора украјинске привреде износио је 135,9 милијарди долара, што је премашивало БНД земље. Чак и ако претпоставимо да су зајмови и кредити који су створили тај дуг одобравани Украјини са 10% (у стварности, узимајући у обзир низак рејтинг земље, кредити су били и скупљи), испада да Украјина мора минимално 10% свог БНД давати својим западним “добротворима”. А она то не може давати у гривнама него у страној валути. Стога је при садашњем колонијалном моделу социјално-економског развоја, Украјина осуђена на то да има гривну чији ће девизни курс наставити и даље да пада.