Јул је у земљама Европе месец интензивних пољских радова, када вредни пољоделци убиру плодове свог мукотрпног рада.
У земљи Србији, плодној и родној, јул је месец радости и сећање, на оно доба, када је једна велика царевина одлучила да је прегази а још већа царевина, храбрила је у тој злочиначкој намери!
Обе царевине, закључиле су да је Србија мала, Срби исцрпљени у два претходна рата, те се неће ни одупирати насилној еуропеизацији, која ће им ипак дозволити да и надаље вредно обрађују своју земљу, само ће приход са те земље најпре бити њихов, а они ће већ уделити милостињу!
Лака шетња земљом Србијом, и крвави трагови њени, после четири године завршила се распадом једне царевине и поразом друге, на победничкој мировној конференцији доказано окривљене, да је безразложно почела светски рат.
Од тог јулског ултиматума земљи Србији, век цео је прошао, а још увек се проучава мудро срочени одговор српске владе на акт ултиматума, све у намери да се не да разложног повода за последично крвопролиће ако силеџије оружани, ипак пређу српску међу!
Једино, што није могла ни хтела да прихвати српска влада, био је услов да органи стране државе воде истрагу у Србији, да би доказали непостојећу умешаност у атентат, који се збио на окупираној територији, где је српски народ свој на своме а убијени, окупатор и самовољник!
Иако мали, исцрпљен у два претходна рата, изашао је српски народ као победник у наметнутом рату, притом плативши страшну цену своје победе, биолошким губитком безмало половине мушког становништва.
Потомци истих оних царевина, здружени сада у ЕU, изазвали су крвави распад заједничке државе Југославије, у којој су готово сви Срби живели.
Били су потпаљивачи тог грађанског рата, саветници, снабдевачи, али и учесници, јер су неонацисти из целе ЕU, узели активног учешћа у злочинима над Србима, који су само бранили своју земљу.
Видећи после Дејтона, да нису успели у целости своје злочиначке намере, челници ЕU и NАТО поновили су некадањи јулски ултиматум, у замку Рамбује, злонамерно дајући услове које суверена држава не може да прихвати!
Конструишући непостојеће злочине према шиптарској националној мањини, ваздушне снаге NАТО, бомбардовале су осиромашеним уранијумом, прљавом муницијом, земљу Србију. Графитним бомбама разарана су електро постројења, фабрике, индустријска постројења, градови широм Србије, немилосрдно убијајући цивиле.
Знајући судбину ранијих агресора, гурнули су шиптарске терористе као своју пешадију, да кроче из Албаније преко српске државне међе, али сама NАТО пешадија, није то ни покушала.
После потписивања Кумановског споразума, омогућили су челници ЕU и НАТО да се неколико стотина хиљада Срба протера са своје земље, да би они потакли проглашење фантомске „КОСОВО-репубљик“, упорно терајући остатак Србије да их сама призна.
У српску престоницу, овог јула, стигао је млађани ЕU телал, немачког држављанства али острвског порекла, да диктира нове-старе неприхватљиве услове, на путу без краја, којим тако упорно срља тројац (фактор, казанџија, коферче) оболео од еурофанатизма, иако видно узнемирен успешним прогледавањем грађана Острва, које себе само, васцелим светом сматра.
Млађани безобразник, у дипломатске обланде не крије услове за оцену „добронамерности“ Србије, да се сама уништи, како би најзад задовољила жеље старе више од века, исказане у диктату потомака некадашњих царевина.
Иако је „фактор стабилности у региону и шире“, показао нескривену жељу да испуни сваки прохтев mutti АNGELE, надзорника раних радова ЕU, те се најпре састао са хрватском плавушицом, као доказ да неће бити опирања безобразлуку који нема граница, није ипак очекивао тако брутално видљив диктат!
Удружење некадашњих терориста, који су починили злочине над Србима у Вуковару, захтевало је да их прими „фактор“, да му издиктирају своје услове, и то у присуству кроато-немачког земљака, посланика у Европском савету, као изасланика mutti ANGELE, која их је подржала!
Надмено захтевају да се казне некадашње старешине легитимне војске, чији су припадници после дуге борбе успели да сломе побуњенике, и да изолују све осумњичене за ратне злочине.
Органи војног правосуђа, установили су кривицу, документовали злочине, идентификовали жртве-Србе, ненаоружане цивиле, и поднели кривичне пријаве против злочинаца.
Да спрече суђење и излазак истине на видело, представници ЕU у Лондону `92.године, убедили су Милана Панића, тадашњег премијера СРЈ, да ослободи све терористе из сабирних центара, без суђења, као доказ добрих намера!
Хрватска сада као чланица ЕU, служи за даље ултиматуме, јер наводни њени захтеви који се користе за уцене Србије, само разарају и онако већ разорену државну управу, остатка Србије.
Министар Дачић морао је (по диктату) да буде домаћин хрватском министру Ковачу, а обојица у техничком мандату (правно неважећи, као и споразуми), на наводној годишњици ДСХВ (Демократски савез Хрвата Војводине) у Суботици, где се челници те странке видно понашају као некада давно немачки „kulturbund“ (културно друштво), у улози продужене руке нациста, а они сада у виду продужене руке ХДЗ (Хрватска демократска заједница), као странке на власти у Р Хрватској!
Упућени знају, да су 1990.године основани као ХДЗ Војводине, у Петроварадину, али су променили име након почетка оружаног сукоба у Хрватској, и учешћа појединих чланова као терориста, у паравојним и параполицијским формацијама „младе хрватске демокрације“!
Сада користе чланство у ЕU, да сакрију прљаве трагове злочина, а заправо их покварењаци из ЕU користе, као нови јулски ултиматум, да даље разарају Србију.
Да саставе примерен одговор на јулски ултиматум, Никола Пашић и Лазар Пачу, имали су српску војску, Путника, Мишића, Степу, као гаранта тога одговора, али и руског цара Николаја II Романова, као супергаранта свога одговора!
Фактор и сарадници, имају српски народ, који може на референдуму, оловком, на српском језику да демократски одговори насилницима,`јел жели `ил не жели, даље самоуништење своје!
Без народа нема војске, a народ је ту, а касарне чекају (да се среде и омалају!), иде јесен, иде време за српске регруте, упркос јулских ултиматума!
