Београдске и загребачке НВО не интересују убиства Срба

247
слика: https://facebookreporter.org/

Чланови београдске NVO (пилежи коју су однеговале тете Наташа, Соња, Борка и Сташа), уочи годишњице злочиначке хрватске VRA „OLUJA“, покренули су акцију заједничког обиласка места страдања цивилних жртава грађанског рата у Хрватској деведесетих година прошлог века, са истоименом NVO из Загреба!

Наравно, ти забринути туристи су свој обилазак почели од Книна, тачније од места Ервеник, где је страдала хрватска породица од српског метка, тек да се зна та страшна истина!

Али, ове лажне боркиње (и борци) су притом заборавили да истакну битан детаљ, који мора да се зна!

Виновник тог ервеничког злочина одмах је ухапшен и осуђен за то недело, тете су могле и да у Београду потраже познатог адвоката који је тада био војни тужилац и подигао оптужницу, а правда је задовољена максималном казном по тадашњем југословенском кривичном закону!

Али, ти туристи у функцији насилне симетрије нису требали ни почети од Книна, требало је да почну од Загреба, од фамозног павиљона 22 загребачког велесајма, где су припадници Мерчепове бојне (резервни састав МУП Р Хрватске) затварали, мучили и убијали Србе (по бележењу једног министра хрватске владе преко 300 убијених!), угледне и нарочито богате, као породицу Зец, а хрватска правда није то хтела да види и не дај боже да казни, храбре злочинце који убијају голоруке цивиле само зато што су Срби!

За ове хрватске државне злочине правда до данас није задовољена, а време тече ….. !

Нису туристи посетили ни оно село код Осијека, где су храбри хрватски бранитељи  далеко од линије фронта изрешетали осамнајст српских стараца, који нису ни мрава згазили, па их потом потрпали у пластичну бурад и лагеровали у војно складише код Осијека, где су провели више од деценије! Тек када је запретило да их хаашки истражитељи потраже у предмету против хрватских злочинаца, војна возила HV крадом их превозе диљем демократске Хрватске све до далеке Лике, до места Брушане (познато по усташкој акцији из 1932.године!), где их у једној забаченој долини крадом закопавају, али се и то открива!

Међутим, до дана данашњег се никако не открива ко су починиоци злочина, ко је наредио складиштење лешева, ко је потом наредио тајни превоз и сахрану, све то у организацији хрватске војске, чланице НАТО, чији стандарди су познати по строгости, без команде не сме ни да се пипи, а камо ли да се превозе мртваци у бурадима, зар не!

Ни овде правда није задовољена, хаашки папири купе прашину у фиокама а време тече ……!

Нису туристи посетили ни јаму на Миљевачком платоу, где су у јуну месецу 1992. године у зони под заштитом UNPROFOR хрватски злочинци побили 55 заробљених српских територијалаца, побацавши их потом у јаму где бацају градско смеће из Шибеника, упорно одлажући захтев OUN за изручење тела која су се дотада распадала на јулској врућини, али ни тако распаднута нису могла сакрити трагове бестијалног убијања заробљених!

Хрватска војска је тобож поштовала међународне конвенције, таман као драги претци у усташким редовима 1941.године, или још дражи претци у домобранским пуковнијама аустроугарске војске, који су делили европску правду у Мачви jош 1914.године, собом носећи 1200 готових вешала преко Дрине!  Ни овде правда није задовољена, а време тече ……!

И тако, хрватски злочин до злочина широм Српске Крајине, а правда још није задовољена!

Свака жртва је прича за себе, и сваки злочин и злочинац је прича за себе, али манипулатори свешћу добро знају  да се у објављеној вести памти само почетак, те су ови туристи из Београда и Загреба зато и почели своје путовање од Книна, тачније од Ервеника, тако натурајући поново српску кривицу, али и захтевајући кажњавање сваког злочинца (наравно српског!), јер правда мора бити задовољена, иако баш тада на сплитској риви 10000 неоусташа урла „U boj,u boj, za narod svoj “, ZDS (Za dom spremni) и нарочито ону драгу „Еvo zore, evo dana, evo Jure i Bobana, уз незаобилазног свечарског Томпсона!

Младе „боркиње за људска права“ и борци, свакако су чули за дичне хрватске  хероје ЈURU и BOBANA, те прослављене кољаче српске дечице, жена и голоруких мушкараца широм Босне, Крајине, Херцеговине, који су данас узор хрватске младежи која Србе видљиво сматра за смеће које мора да се еколошки очисти, зар не!

Време је да такви бори против „српског фашизма“ умукну, или напокон почну да систематски истражују некажњене злочине против српског народа почињене диљем српских земаља, када их већ плаћа београдска власт из буџета, да поквареној ЕU тако зачепе уста истином о стварним злочинима почињеним против српског народа, а не да упорно натурају лажну симетрију још из времена бравара Броза, коју су талијански и немачки окупаторски документи одавно развејали, а сада еуроунијати и атлантисти  преко ових „бораца“ нуде новооткривену савремену „истину о српским ратним злочинима“, које свет тобож`не памти од времена Другог светског рата!