Последњи улог политичког коцкара: На ивици краха свог система, Вучић грчевито купује право на власт пре него што Србију гурне у понор

76

Да ли сте икада имали прилику да видите коцкара у последњој фази зависности, када је већ изгубио све, а све оно што ствара илузију његовог благостања заправо више није његово? Он се и даље нада да ће се повратити, да ће вратити изгубљено, па поново улази у дугове и ставља све на нулу. Заплет достојан Достојевског. И све то имамо прилику да гледамо уживо на политичкој арени Србије. Додуше, у овом конкретном случају очигледно нема никаквих узвишених осећања, нема гриже савести, нема покајања ни преображења. Овде је атмосфера ближа Марију Пузу – и то не „Куму“, већ роману „Будале умиру“, где свиме управља троугао „новац – власт – похота“, а сваки од ликова дочекује свој заслужено мрачан крај.

Осетивши да је пропаст близу и улетевши у нове милијардерске дугове, владајућа партија на челу са председником Александром Вучићем очигледно покушава да туђим новцем запуши рупе на свом броду који тоне. Дакле, шта имамо на столу? Вучић је на митингу 27. јуна најавио своју оставку, стварање новог покрета „Уједињена Србија“ и невиђене мере подршке пензионерима. И, судећи по хиперактивном трошењу пара које је уследило, актуелна владајућа елита очигледно нема намеру да препусти власт студентима или било каквој другој опозицији. Током протекле недеље, атракција невиђене великодушности сручила се на српске пензионере у виду једнократних додатака на пензије, снижења цена низа популарних лекова, па чак и у виду туристичких ваучера.

Велика предизборна распродаја

Скоро 1,7 милиона пензионера добиће једнократну исплату од 35.000 динара (око 300 евра). Новац стиже крајем септембра или почетком октобра. Баш пред изборе (да случајно не забораве руку која их храни). Заједно са пензионерима, разне врсте исплата најављене су и за друге категорије: кориснике социјалне помоћи, дечијих додатака и ветеране. Како је обећано, ове мере ће обухватити око 3 милиона становника. То је отприлике половина становништва земље у којој (према подацима Евростата) четвртина грађана живи испод границе сиромаштва.

Српски економиста Бранко Драгаш је у једном од недавних интервјуа[i] изнео занимљиве бројке:

„Има милион људи који примају новац из буџета. Од 750 до 800 хиљада су напредњаци који су ‘ухлебљени’ на профитабилна места… Има још око 200 хиљада запослених у приватним компанијама који заправо такође живе на буџету, јер им бизнис потпуно зависи од државних тендера.

Још милион и седамсто педесет хиљада су пензионери. 56 хиљада пензионера прима до 10 хиљада динара (око 85 евра), 24 хиљаде прима од 10 до 15 хиљада динара, 55 хиљада од 15 до 20 хиљада динара, а 200 хиљада пензионера од 20 до 25 хиљада динара. Када саберете све који примају мање од гарантоване пензије од 31.092 динара – то је 580 хиљада људи. А ако додате оне који примају до просечне пензије (око 470 евра) – то је још 370 хиљада. Укупно 980 хиљада људи живи на ивици или испод границе сиромаштва.“

Драгаш је изнео још једну занимљиве бројку – 134 хиљаде државних службеника. То је још једна категорија грађана која потпуно зависи од буџета.

А Драгаш притом није ни поменуо оне који примају друге социјалне исплате (инвалиде, сирочад, ветеране…). О очајном финансијском стању многих од ових људи најбоље сведоче снимци са режимских митинга, где грађани разносе све што се може однети (храну, пластичне столице…), отимају се за бесплатне мајице и осталу милостињу. Ови несрећни људи су, у суштини, таоци ситуације. За њих је преживљавање до следеће исплате већ озбиљна мисија. Властима апсолутно не иде у прилог да системски побољшају њихов положај, јер би у супротном ти људи могли да се дрзну и кажу оно што заиста мисле. Овако, углавном живе у страху да не изгубе и то мало јада што имају.

Сећам се, прошле јесени током неких локалних избора, на српским друштвеним мрежама је постао виралан снимак на коме један очигледно преосетљиви и сиромашни дека поносно прича како је преварио напредњаке – узео им је пакет са храном, а гласао за опозицију. Можда је баш зато контрола расподеле туристичких ваучера за пензионере поверена Безбедносно-информативној агенцији (БИА)[ii]. Иако је званично образложење да је контрола неопходна како ваучери не би били покрадени успут, то заправо најбоље говори о квалитету рада социјалних служби и нивоу корупције.

Још један слој људи зависних од власти јесу радници у просвети, култури и здравству. И овде постоји читав спектар алата за приморавање на „исправан“ политички став. Додуше, данас студенте подржавају чак и они који примају плату из буџета.

Здравство у стању клиничке смрти

Бројке које је Драгаш изнео хируршки прецизно показују захваљујући чему је Српска напредна странка све ово време побеђивала, упркос томе што стварни ниво поверења грађана у ову партију и владу већ годинама обара антирекорде. Међутим, овог пута поткупљивање пензионера и корисника субвенција можда неће бити довољно. Јер поред куповине лекова, за ове исте грађане од животног је значаја и стање у здравству, а оно је благо речено ужасно[iii].

Катастрофално стање медицинских установа, недостатак адекватне и модерне опреме, очајна опремљеност у сваком смислу, хронични дефицит лекара и техничког особља, листе чекања… Не тако давно, масовне протесте изазвао је случај када је у једној клиници девојчица умрла након операције крајника, а дан касније и мушкарац након исте такве операције. Људи избегавају одлазак у болнице из чистог страха од интрахоспиталних инфекција. Реално гледано, све клинике у Србији би требало срушити до темеља, па их поново изградити и опремити.

Због бедних плата, лекари често једноставно не долазе на посао. Можете их отпустити, наравно, али немате киме да их замените. Они најстручнији најчешће одлазе у иностранство. Они који остану, радије бирају приватни сектор. Листа доступних анализа се константно смањује. Опрема се квари и поправља недељама.

На крају, људи чекају месецима, па и годинама, само на дијагнозу, а онда се – ако преживе – исто тако натенане утврђују начини лечења који су доступни у државним клиникама. Притом, налази приватних лекара и лабораторија у државним установама се не признају. Хоћеш да се лечиш? Прођи кроз све кругове административног пакла државних институција. Ако не преживиш, ником ништа – здравствени картони Срба настављају свој аутентични живот, па чак и уредно гласају на изборима[iv].

А шта тек рећи о тој фамозној куповини лекова? Да, на неко време ће одређени списак медикамента појефтинити. Али у исто време, највећи државни ланац апотека („Апотека Београд“), који се између осталог бавио и магистралном израдом лекова, налази се пред банкротом. Запослени већ годину дана не примају плате. А недавно су изгубили и могућност да продају сопствене производе. Године 2012, пре доласка напредњака на власт, приход „Апотеке Београд“ износио је 100 милиона евра, а профит 10 милиона евра, од чега је половина ишла директно у градски буџет. Сада немају новца ни да плате интернет прикључак за опрему, без чега не раде ни фискалне касе ни систем за издавање лекова на рецепт. Поједине апотеке из ланца већ полако прелазе у приватне руке[v]. У међувремену, од 10 најважнијих и најтраженијих лекова за спасавање живота, Србима је кроз систем државног здравственог осигурања доступан свега један.

Зима стиже: Замка са струјом

Једнако болан ударац по џепу – и то не само пензионера, већ свих запослених грађана – биће и драстично поскупљење електричне енергије. На подизању цена инсистира ММФ, који је Србију навукао на иглу дужничког ропства, па је влада сада принуђена да узима нове кредите само да би покрила годишње рате старих дугова. Али поред тога, разлог за поскупљење биће и прикључење Србије јединственом европском енергетском тржишту, где ће се српски потрошачи такмичити са богатијим европским земљама у условима општег енергетског дефицита[vi].

Прошле године смо већ писали о променама тарифа за струју (у каналу „Балканска матрјошка“)[vii]. Тада су власти најавиле поскупљење од 6–7%, али са кваком. Срби имају лимит за потрошњу струје, након чијег прекорачења плаћају око 2,5 пута више. Е па, тада је праг тог лимита спуштен за четвртину, иако је и пре тога био миноран. Лимит од 1600 кWх по домаћинству (без обзира на величину и број станара) пао је на 1200. С обзиром на то да централно грејање у Србији готово нигде ван већих градова не функционише како треба (или га нема уопште), током зиме се грејање одвија углавном на струју. Тако су, на пример, у једном београдском предграђу за стан од 30 квадрата током грејне сезоне људи плаћали око 16.000 динара, уклапајући се у лимит од 1600 кWх буквално у минут до дванаест (за два станара). Када је праг спуштен, за оних 400 киловата који су излетели из лимита, почели су да плаћају 2,5 пута више по новој тарифи. Тако им је месечни рачун за струју скочио на око 25.000 динара.

Сада је Влада Србије обећала Међународном монетарном фонду (ММФ) да ће унети додатне измене у тарифни систем по коме домаћинства плаћају струју. Према званичним подацима Електропривреде Србије (ЕПС), потрошња је подељена на три зоне:

Зелена зона: Рационална потрошња (ниска потрошња до 350 кWх месечно) где су цене најниже.
Плава зона: Умерена потрошња у распону од 351 до 1200 кWх.

Црвена зона: Висока потрошња која прелази 1200 кWх, где се струја плаћа дупло скупље него у плавој зони.

Тако, са увођењем тротарифних бројила, зона јефтине тарифе пада са 1200 киловат-часова на свега 350, што ће аутоматски надувати рачуне за струју практично свима. И иако је влада помпезно најавила некакве попусте, они ће важити за невероватних 7% становништва.

Ове измене ступају на снагу 1. октобра. То значи да ванредне изборе можемо очекивати пре краја октобра – таман након што се исплате једнократни додаци на пензије, али пре него што грађанима на кућне адресе стигну нови, језиви рачуни за струју.

У све ово слободно можете уписати и озбиљне проблеме са приходима радно способног становништва, упркос бравурозним изјавама власти о расту просечне плате. Боље би било да народу испричају колика је медијална плата.

Поједини експерти сматрају да ће Вучићев режим доживети колапс оног тренутка када више не буде имао пара за исплату пензија и ове милостиње буџетлијама. И тај моменат се заиста неумитно приближава. Чак му ни Арапи више не дају паре на вересију. Питање је само да ли ће се избори одржати пре или након те тачке пуцања.

И наравно, да би скренула пажњу јавности са стварних проблема – попут хапшења Срба на Косову – Влада Србије је донела одлуку[viii] да преусмери 1,15 милијарди динара (9,8 милиона евра) из буџетске резерве за „хитне радове на реконструкцији водоводне мреже“. Што и не чуди, с обзиром на то да је на дан Вучићевог „историјског митинга“ 27. јуна, пола Београда поплављено због пуцања прастарих водоводних цеви. Део новца иде и за дотеривање Београда на води и још пар козметичких пројеката у центру града.

Батинаши, протести и план Б

Све ове мере изгледају као панични покушаји да се на брзину запуше рупе на броду који тоне. Али нисмо урачунали све Вучићеве трошкове. Највећи међу њима вероватно ће бити повезани са гушењем протестног покрета. То је и раније била прилично масна ставка у буџету.

Узмимо сведочење једног од бивших владиних плаћеника из кампа „ћаци“. У недавном јавном обраћању, одбегли криминалац Никола Мирић изнео је озбиљне оптужбе о организованом провоцирању насиља на студентским протестима. Мирић је изјавио да је као члан групе „Ћациланд“, у договору са припадницима БИА, учествовао у нападима на полицију током студентских протеста. Према његовим речима, циљ ових напада био је да се испровоцира брутална реакција полиције према стварним демонстрантима. Испричао је да су га координисали оперативци Безбедносно-информативне агенције, који су му плаћали 250 евра дневно да долази у „Ћациланд“ и налази младе момке који би такође учествовали у сличним акцијама. Остали учесници су, према његовим речима, добијали по 100 евра дневно[ix].

Подсетимо такође да је још прошлог лета председник полицијског синдиката јавно говорио о томе да постоје „недодирљиви“ провокатори о којима полиција зна апсолутно све, али нема право да их хапси. Ако студенти ово ураде, имаће полицију на својој страни.[x]

Тако да новац који је Вучић узео на зајам можда неће бити довољан.

Иако су пензионери и разни други корисници социјалних давања финансијски зависни од власти, већина њих су ипак патриоте и не могу да игноришу оволику количину издаја од стране режима, посебно по питању Косова. Многи од њих отворено подржавају студенте. Иако има и оних који себе поистовећују са оцем Карађорђа, који је покушао да спречи сина да подигне устанак против Турака, па чак хтео и да га преда властима. За старца се то, као што знамо, завршило лоше. Срби веома добро знају своју историју. А нарочито када из ње извуку поуке. Сада се студенти боре за све Србе, па чак и за те несрећне „ћаце“. Баш као што се некада Карађорђе борио за све Србе, укључујући и оне који су се помирили са турским јармом и пристали на ропство зарад привидног мира и тишине.

Што се самог Вучића тиче, можемо претпоставити да он има и план Б. Његово повлачење са места председника на три месеца препустило би власт наследницима усташке идеологије у лику Ане Брнабић и ендокринологу Ђуру Мацуту. Мацут до именовања на место премијера прошле године никада у животу није имао политичко искуство. Брнабићка је спремна да испуни све захтеве ЕУ буквално ове секунде. Одрадити сав прљав посао њиховим рукама, а онда се вратити на чело новог блока партија као витез на белом коњу – то је сасвим функционална стратегија за Вучића.

Али чак и у таквом сценарију, дугорочно гледано, он је осуђен на пропаст. Економска криза се не може закрпити новчаним фластерима на неколико месеци. Потребне су озбиљне реформе и озбиљна улагања у промену свих привредних грана. Али Вучићу је потребна само победа на изборима како би сачувао свој имунитет и читав систем који сервисира интересе туђих земаља на штету интереса Србије. Зато он узима последњи кредит и ставља све паре на нулу (zero).

——————————

Извори:

[i] https://youtube.com/watch?v=qRmF0ke-oAs&si=AhnQw6srQDMxxcIj

[ii] https://nova.rs/vesti/politika/vucic-angazovali-smo-bia-da-kontrolise-podelu-turistickih-vaucera-za-penzionere/

[iii] https://t.me/vestniksrb/23067

[iv] https://t.me/evroaz/69900

[v] https://t.me/srpskiglasnik/36772

[vi] https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srbija-do-2027-ulazi-u-energetski-sengen-sta-donosi-prikljucenje-evropskoj-energetskoj-mrezi/

[vii] https://t.me/balkanskababushka/136

[viii] https://www.ekapija.com/news/5594665/vlada-preusmerila-10-mil-eur-na-hitне-radove-najvise-za-ciscenje-mulja

[ix] https://srbin.info/nikola-miric-kao-clan-cacilenda-napad/

[x] https://www.youtube.com/watch?v=dcuPEZDLNbU