Шта је „прескочено“
Посета васељенског патријарха Вартоломеја двема епархијама Српске православне цркве у Републици Хрватској изазвала је мноштво коментара објављених у хрватским и српским медијима најчешће доносећи споредне чињенице. Како готово ниједан медиј – осим званичне Интернет презентације Српске православне цркве – није донео битне чињенице везане за разлоге посете, требало би их поменути.
Ниједан медиј, не рачунајући сајт Српске православне цркве, није навео које су православне цркве имале своје представнике у Загребу, Јасеновцу и Пакрацу.
Посета је организована тако да се уклопи у дане када Српска православна црква обележава Недељу јасеновачких мученика. У том контексту организован је симпозијум „Новомученици: Полиперспективе“. Први симпозијум је одржан прошле године у Спомен подручју Гоња Градина, ове године су организатори Одбор за Јасеновац и друга стратишта Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида из Београда.
Имајући у виду наслов симпозијума организатори су договорили да скуп отвори васељенски патријарх Вартоломеј, потом да говоре др Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, митрополит и књижевница из Литваније Рута Ванагаите. Први део водио је епископ славонски Јован а други проф. др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида, а учествовали су протојереј Александар Мазирин из Руске православне цркве, др Јован Мирић са Филозофског факултета у Београду, Софија Грандаковска из Скопља и др Горан Милорадовић из Института за савремену историју из Београда.
Занимљиво је да Музеј жртава геноцида као саорганизатор, осим у извештају Радио телевизије Републике Српске, није поменут ни у једном новинарском извештају. Исто тако вредно је забележити да су сви новинари добили писану информацију о симпозијуму, а нико није објавио списак свих учесника.
Ни један медиј није поменуо помен јасеновачким мученицима и сечење славског колача на месту некадашњег концентрационог логора у Јасеновцу. Посебна занимљивост је да је то обављено на врху вештачке хумке на висини од око три-четири метра а на којој је једва стало десетак особа.
Шта је небитно а ипак било објављено
Готово сви медији су знатно више пажње посветили споредним стварима и личностима које су виђене за та два дана, у Загребу, Јасеновцу и Пакрацу. Занимљиво је да, међу озбиљнијим медијима, једино београдска Политика није имала свог извештача већ је доносила штуре агенцијске вести.
Ниједан медиј није нагласио да је посета васељенског била прва те врсте у историји источноправославног хришћанства.
Као што и доликује, патријарха васељенског је на загребачком аеродрому дочекао поглавар Српске православне цркве са митрополитом Порфиријем.
Хрватски државни врх указао је дужну пажњу па је председник техничке Владе Хрватске Тихомир Орешковић примио двојицу патријараха, док је председница републике Колинда Грабар Китаровић дочекала патријарха Вартоломеја.
У име државних власти Србије накратко се појавио министар Александар Вулин, додуше дошао је са закашњењем и отишао пре завршетка планираних збивања. Он је својом појавом изазвао бројне хрватске новинаре. Мада ни по ком основу није могао да буде на списку учесника симпозијума, готово сви медији из Србије су известили да је учествовао!
Сви медији су нагласили да су „виђени“ и Милорад Пуповац и Војислав Станимировић, представници српске заједнице у Хрватској.
Готово незапажено су прошли Милета Радојковић, челник Одељења за вере Министарства правде, и народни посланик Миодраг Линта, без обзира на то што се трудио да „га новинари виде и питају“.
Личност која се потрудила да буде на сваком месту био је извесни Владимир Божовић, чуло се да се представља као саветник председника Владе Републике Србије. Његово натурање да буде „виђен са свим и сваким“ било је превише опскурно.
