Статутарни документи савремених међународних кривичних трибунала прописују да за бављење овим или оним дужностима у органима савременог међународног правосуђа (пре свега судија и тужилаца), они морају поседовати низ квалитета. Међу тим квалитетима посебно се истиче поседовање „високо моралних“ квалитета.
Тако, судија МТБЈ мора да поседује „високе моралне квалитете, непристрасност и интегритет…“ (члан 13 Статута МТБЈ). Судија Патрик Робинсон је тешко болесном Слободану Милошевићу који га је замолио за прекид у заседању суда, одговорио „досадило ми је да слушам његове жалбе“. Без обзира на то што је Слободан Милошевић умро само неколико дана после овог инцидента, судија Робинсон је напредовао и изабран је за судију Међународног суда ОУН. Нико није помињао члан 2 Статута Међународног суда ОУН, у коме се каже да судија може постати само онај који поседује „високе моралне квалитете“.
Судије Специјалног суда за Сијера Леоне протерале су из састава судског већа судију Малика Соу (Сенегал) јер се усудио да открије тајну о томе да пресуда бившем председнику Либерије Ч. Тејлору међу судијама није разматрана и да је пресуда њима стигла „не зна се откуда“…
Пре неколико месеци је у британском часопису «London Evening Post» био публикован текст у коме се саопштава да је садашњи председник Међународног кривичног суда (МКС) Силвија Гурменди де Фернандез добила више милионску новчану уплату која је била искоришћена за поткупљивање сведока ради давања лажних сведочења.[1] Према саопштењу тог часописа, још док је била руководилац једног од одељења МКС, С. Гурменди је почела добијати новчане уплате, које се у овом тренутку процењују у границама 150 до 250 милиона САД долара, на своје личне рачуне у «Banco Popular» на Вирџинским острвима, «First Caribbean Bank» на Бахамским острвима и у «Congregation Bnai Israel». С. Гурменди је наступила као посредник у преусмеравању овог новца од таквих организација као што је Barting Holding Ltd, Atlantic Corporation, Genesis International Holdings и Napex International, које су у ствари оф-шор финансијске компаније. Претпоставља се да је циљ плаћања било поткупљивање сведока, чија су сведочења требало да постану основа за подизање оптужнице против председника Судана Омара ал-Башара. Поред тога, постоје сведочанства тога да је Силвија Гурменди такође предавала новац суданским устаничким организацијама у Дарфуру, посебно групацији под именом „Судански ослободилачки покрет“.
Члан 36. Статута МКС утврђује исти захтев: „Судије се бирају од оних лица високо моралних квалитета, које су непристрасне и независне…“. Као што видимо, захтев моралних квалитета се ставља чак испред непристрасности и независности! Међутим, никаквих последица по С. Гурменди није имало разоткривање њене неморалне делатности и тамних дела…
Аналогни захтеви не траже се само од судија, него и од тужилаца. Члан 16 Статута МТБЈ прописује да тужиоца поставља СБ по препоруци Генералног секретара, но он „мора поседовати високе моралне квалитете и највиши ниво професионалне компетенције и искуство у истражним радњама и оптужницама за кривична дела…“. И поново ми видимо да професионални квалитети (компетенција и искуство у истрагама) долазе после моралног лика кандидата. Међутим, тужилац МТБЈ Л. Арбур је на питање због чега спроводи само есхумације сахрањених Хрвата и босанских муслимана, али не и Срба, без устручавања је одговорила да јој „нису дали новац за Србе“. Није се стидела ни да потпише налог за хапшење председника Слободана Милошевића иако није имала никаквих доказа његове кривице. А тужилац МТБЈ Карла дел Понте је поново, нимало се не стидећи, у својим мемоарима написала да је предмет Војислава Шешеља она започела на молбу тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића. И предмет С. Милошевића и предмет В. Шешеља су срушени. А морални лик судија и тужилаца остао је неразрушив. На захтев В. Шешеља да се спроведе истрага злочиначке делатности Карле дел Понте убог фалсификовања доказа, судија П. Робинсон (тај исти „високоморални“!) је изјавио да сада „није тренутак да се то питање разматра“ и изјавио је да ће се, можда, вратити његовом разматрању „по окончању судског процеса“. Робинсон очигледно није веровао у то да ће Шешељ остати жив „после процеса“. Но, сад је процес завршен. И шта?… Сада „високоморална, независна и непристрасна Дел Понте истражује злочине у Сирији[2], делујући као провокатор и пропагандиста против владе Сирије, која се усудила да брани суверенитет земље…
Члан 42 Статута МКС је аналоган прописима статутарних докумената других судова и трибунала: „тужилац може бити лице које поседује високе моралне квалитете, високу квалификацију и које има широко практично искуство у области истраге или вођења претреса у кривичним делима…”. Но, пре само неколико дана, у медијима је објављено сведочење о томе да је бивши тужилац МКС Луис Морено Окампо власник неколико оф-шор компанија. И то је био и кад је постављен за тужиоца МКС. У свом уобичајеном безобразном маниру, он је на ту информацију одговорио да то, наводно, није забрањено и да је његова плата као тужиоца МКС била „сувише мала“. Као, 150 хиљада долара годишње њему није било довољно за добар живот, који је он желео да води.
Високе моралне квалитете демонстрирао је Морено Окампо и после одласка са места тужиоца МКС. Белгијски часопис «Le Soir» саопштава да је Окампо почео да ради на потенцијалним оптуженицима МКС. Тако је, на пример, он добио три милиона долара за три године од неког Хасана Таатанакија, јер га је улога у Либијској кризи могла коштати налога за хапшење од стране МКС. Основа за уплате је била – „стручно мишљење“ Окампа…[3]
И где је сада високоморални тужилац? Он је упућен на истрагу „злочина“ које је, наводно, починила влада Венецуеле за време недавних демонстрација, чији је циљ било свргавање законите демократски изабране владе.[4] Морено Окампо је већ у Венецуели и тамо спроводи своју „високоморалну“ истрагу…
Многе одредбе статутних докумената међународних кривичних судова и трибунала се не испуњава. Тако све до сада никако не може да се испоштује таква одредба Статута Међународног суда ОУН, као што је заступљеност у суду свих главних правних система савременог света… Никако се не успева реализовати одредба статута о томе да су судије дужне да представе себе у личном својству, а да не буду представници држава… Но, највећи проблем за данашњи систем међународног правосуђа представља – постављање на кључна места лица која су овладала високим моралним квалитетима. Међутим, тај проблем се неће моћи решити све док постоји данашњи систем међународног „правосуђа“. Тај систем представља својеврсни жестоко репресивни механизам по питању правног „осветљавања“ крупних међународних злочина, систем за оптуживање невиних и скидање одговорности са злочинаца. Тако да принцип „високо моралних квалитета“ генерално у статутима судова и трибунала изгледа као лицемерје и исмевање…
______________________________________________________________________________________________________
[1] ICC President in corruption scandal over Bashir // http://www.thelondoneveningpost.com/icc-president-in-corruption-scandal-over-bashir/#comment-33319
[2] Сада је Карла дел Понте члан Истражне групе Савета ОУН за људска права, по питању истраге о кршењима међународног хуманитарног права у Сиријской Арапској Республици.
[3] Ocampo, offshore et conflit d’intérêts au cœur de la Cour pénale internationale // http://www.lesoir.be/116813/article/2017-09-29/ocampo-offshore-et-conflit-dinterets-au-coeur-de-la-cour-penale-internationale
[4] Former ICC chief prosecutor discusses Venezuela crisis // http://www.france24.com/en/20170913-interview-luis-moreno-ocampo-venezuela-maduro-international-criminal-court-icc?ref=tw
