Божидар Ђелић: Споразум Телеком-Теленор без преседана, Комисија за заштиту конкуренције мора да реагује; Потребно је спровести истрагу

274

Комисија за заштиту конкуренције уз подршку полиције мора сместа да уђе у Телеком и Теленор и поведе истрагу, ако су наводи о споразуму те две компаније који за циљ има да се истисне СББ са тржишта – тачни, а до сада то Телеком није демантовао, рекао је у Прессингу Божидар Ђелић, некадашњи министар финансија и потпредседник за ЕУ у влади Зорана Ђинђића.

“Ако је тачно, тј аутентично, а видим да Телеком то није демантовао – ја то нисам нигде видео! У уређеној земљи постоји само један закључак, а то је да Комисија за заштиту конкуренције уз подршку полиције сместа мора да уђе у Телеком и Теленор, запечати компјутере, затвори канцеларије, затражи достављање свих мејлова и комуникација које су се водиле на ту тему. Ако су то аутентични наводи, а ово што постоји је већ довољно, да комисија по службеној дужности поведе ту анкету”, казао је он, наводећи “у рукама нема ни уговор ни податке, и да мора да се огради, јер има само информације доступне из медија о том случају.

Треба да се спроведе опсежна истрага, како је навео Ђелић, јер се ту назначава да је циљ одређеног договора елиминисање конкурента са тржишта, и то не кроз тржишну утакмицу већ кроз договор између конкурената који већ имају значајно учешће у тој утакмици.

“То је стварно без преседана, једна таква комуникација, невероватно је, чак и ако је то била интенција, да неко то тако црно на бело напише. То мора бити повод да сама Комисија крене у посао и дође то свих чињеница, да се види да ли је то покушај сужавања, избацивања – не кроз тржшну утакмицу, него кроз договор такмаца на трзишту”, истакао је гост Прессинга.

Упитан шта би се десило у Француској, када би се десио овакав случај, Ђелић, који сада живи у тој земљи, рекао је да, уколико је то тачно, нема другог исхода него да се спроведе истрага. “Ако то истрага утврди, довољна је и намера, не чак реализација те идеје, да одређене санкције буду изречене компанијама које су у томе учествовале, а постоје и последице, неке и кривичне за оне које су учествовали у томе, а уколико је постојала и штета, онда то поприма још веће размере”, казао је он.

Он је додао да нема никакав интерес у овом случају, сем да би желео да његова “домовина функционише на нормалан начин”, и да не жели да се сврстава на било коју страну, али да је питање да ли се кроз овакво уступање инфраструктуре урушава конкуренција или не, и да ли се кроз овакав аранжман може сузити слобода медија или не.

Према његовим речима, Телеком је у праву када каже да постоје слични уговори у многим европским земљама, где регулатори траже да оне фирме које имају оптичка влакна уступе уз одређену надокнаду другим играчима ресурсе тако да се конкуренција повећа, али то уступање, истиче, мора да прати правила – а правило је да се свима уступи.

“Дакле, ако се уступа Теленору, мора и другим играчима, ако би они то хтели. Друго, Телеком и Теленор имају око 80 одсто тржишта мобилне комуникације, а Унитед група није у мобилној комункацији – ако Телеком и Теленор сарађују да би Теленор добио могућност да да и нове услуге, и ако видимо да Телеком жели и да им уступу и садржај, то значи да се појављује комплетни конкурент на тржишту са четири услуге. У том случају мора се омогућити и другим такмацима, а то су и УГ и Вип, да могу да буду у стању да понуде лепезу свих услуга”, објашњава.

То значи, како је рекао, да би и Унитед група морала да има могућност да приступи тим влакнима, и да даје услуге мобилне комуникације, и да се види на тржишту ко је бољи. “Али није у реду – да се неко договори да да некоме све, а да се другоме ускрати штошта”, каже.

Питање је, додаје, и да ли се Телеком управља економично и рационално, јер државни Телеком јесте новац свих грађана и зато је битно да се тај споразум провери.

Посебна тема – питање медија

„Поставља се питање за медије. Изгледа, не знам да ли је тачно, да Телеком намерава да уступи све канале и садржаје које је развио, за мање од два евра, што чини ми се, ако је тако – да Комисија мора добро проверити да то није “предаторски прицинг” тј давање цена које су испод цене коштања јер знамо да су само спортски садрзаји доста скупи и треба видети да ли је то да се њима уступи тај садржај да буде свугде и да истисне садржај Н1, Нове, Спорт клуба”, наводи Ђелић.

У том смислу, како каже, није довољно да комисија и јавност погледају само аспекте уступања мреже, већ се мора погледати тај случај и са становишта медија.

“Важно је и за рејтинг Србије да се покаже да се код нас поштује минимална слобода на тржишту, и да постоји нека слобода у домену слободе медија, а знамо је да у многим рејтинзима и извештајима ЕК о Србији то најлошије оцењено. Битно је да оно мало слободе што има не замре, јер без слободних медија нема демократије, и Србија се не може квалификовати за демократску земљу”, истакао је гост Прессинга.

Упитан да ли је нормално да у УО државног Телекома седе људи из владајуће партије, Ђелић је казао да није логично да у менаџменту буду партијски експоненти. “И раније је било таквих случајева, али Србија мора да раскрсти са тим, ако жели да направимо конкурентију земљу”, додао је.

Влада Зорана Ђинђића – шта су били снови, циљеви и јесу ли остварени

Упитан о томе какве су идеје и снове имали пре 20 година, када је формирана Влада Зорана Ђинђића, али и шта је оно у чему нису успели, Ђелић је подсетио да је та Влада трајала једва мало више од две године. Та Влада је почела (свој мандат) 25. јануара (2001. године), а изгубила је већину у Скупштини већ 31. марта, с хапшењем Слободана Милошевића јер је ДСС тада почела да отказује сарадњу, она се, затим, константно борила са мафијом, шверцом, разним унутрашњим и спољним непријатељима, тероризмом на југу Србије, непрестаним притисцима Запада да се сарадња са Хагом оконча, набраја гост Н1.

Она и дан-данас ипак стоји као светионик, оцењује Ђелић.

„И друга ствар је што је Ђинђић хтео да гради једну земљу која ће да гледа напред, која ће да буде инклузивна, која ће дати шансу свима – и која се није делила на грађане који су њега подржавали и оне који нису. Данас, као што видимо, постоје две могућности – или ћете да подржавате и да кличете лидеру или да будете непријатељ кога ће да прозивају медији који су под контролом“, наглашава гост Прессинга.

Ђелић каже да је Ђинђић био јединствен и читаво њихово деловање у Влади је било јединствено, јер су се увек трудили да, како наводи, саопште истину грађанима. Неке мере су биле непопуларне, али истина је лековита, видимо то 20 година после, јер на истини можете да градите, она је нешто конкретно и на томе можете да знате на чему сте, а када градите на лажима, бежите од истине, тада – упркос великим маркетиншким напорима, буком и халабуком – Србија не зна на чему је и где, навео је.

Упитан шта су били циљ те Владе, каже да је он био „једноставан, али вражји тежак“ – да се Србија претвори у једну модерну, мирну и спокојну земљу, окренуту будућности.

Значајан је напредак последњих 20 година, и сви морамо да будемо задовољни због тога, рекао је, наводећи да се то мора рећи, без обзира на политичка опредељења. Али, истиче, ако је циљ био да Србија до 2015. буде пуноправна чланица ЕУ, ако је циљ био да достигнемо животни стандард бар неких централноевропских земаља, онда морамо признати да тај напредак није остварен и с разлогом се грађани питају зашто је то тако, рекао је. Ђелић је навео да сви имају одговорност, па и он, додајући да је ипак „дао све од себе да се приближимо“ (ЕУ), подсећајући на споразуме које су власти у којима је учествовао потписивале (Споразум о стабилизацији и придруживању и сл.).

„Има напретка, али је он најслабији у региону“

Наводећи да је Србија те 2001. била најсиромашнија земља у Европи, рекао је да су плате те године биле 80 евра, а да су до 2011. повећане четири пута – на 320 евра, од онда су исто напредовале на 500-520 евра сада, али само, додаје – 1,5 пута. Раст је био од 2001. до 2011. изнад просека региона, а од 2011. до 2019. то је било у просеку од 1,8 одсто што је најнижи раст у региону, изузимајући Хрватску, каже.

Цела та прича да је неки мрак био пре Вучићевог режима, а онда процват – нема упориште у цифрама, додаје Ђелић и каже: „Има одређеног напретка, али он је један од најслабијих који се десио у региону. То су чињенице и од њих се не може побећи“.

На питање каква је реална економска слика Србије и кад је инвестирање у питању, гост Н1 каже да је свака инвестиција добродошла и „да је боље да наши људи раде код нас, него да емигрирају“. Наводи да је неспорно да привлачимо највише инвестиција међу земљама на Балкану а које нису у ЕУ, пошто смо највећа економија. Србија привлачи отприлике половину свих инвестиција које дођу у регион, каже и додаје да је један број њих квалитетан, јер подстиче извоз, а највећи добитак за земљу је, ипак, раст ИТ сектора, каже.

Упитан о проблему фриленсера и одлуци о опорезивању пет година уназад, каже да то није нормално, али и да свако мора да плати порез. То је најквалитетнији извор наше економије и добро је да се разговара, да се нађе заједнички језик, и порези који буду разрезани том сектору да буду конкурентни с Бугарском, јер она „има изузетно атрактиван режим у том домену“, а да би Србија могла да шири ту грану, додао је.

Косово, Ер Србија, метро и – нетранспаретност

Враћајући се на тему инвестиција, Ђелић наводи да је питање да ли је дошла нека већа инвестиција без огромних субвенција и колико је било инвестиција које су отворене за конкуренцију. Било је неколико, аеродром и пар других, али нажалост један број аранжмана се дешавао кроз директну нагодбу – око Београда на води и других многих, ми не знамо тачно шта је договорено, рекао је. Оно на чему је инситирала Ђинђићева влада и оне после, била је транспарентност, каже Ђелић додајући да данас грађани не знају ни цену споменика Стефану Немањи.

Кад је у питању Ер Србија, овде се стално тера прича да је то „велики успех“, а заправо крију се субвенције, а прошле године је негде око 150 милиона евра дато, према мојој процени, за њу – тако „успешну компанију“, рекао је Ђелић. И оно што је несхватљиво је да је Ер Србија једина у склопу Етихад групације вратила у потпуности дуг Етихаду, док сам Етихад и друге чланице те групације – нису вратиле дуг у потпуности, него преговарају са њиховим повериоцем, навео је. Ђелић пита и – ако Етихад није померио ни мали прст да помогне Ер Србији и то је рекао свима – да и себи не може да помогне, због чега они имају учешће у капиталу наше компаније и зашто је човек кога су они именовали директор те компаније.

Упитан о посети председника Александра Вучића француском шефу државе Емануелу Макрону, Ђелић, који живи у Паризу, рекао је да Француска има свој интерес (економски), али да је најважнији циљ посете било Косово.

Говорећи о метроу, о коме је било речи у Паризу, рекао је: „Ја сам први у име Владе потписао меморандум о споразумевању – да Французи граде један део метроа у Београду. А онда се касније десила, а да нико није објаснио,  тотална промена трасе прве линије, која иде од нигде до нигде. С правом се питамо да ли је то због тога што неко има интерес да тако иде – јер то сигурно није интерес грађана Београда. Други елемент, цене које смо видели у то време. Нисам упућен у све детаље и могу да констатујем инфлацију трошка тог пројетка и било би добро да се у Скупштини разложи и да се објасни због чега је дошло до тога повећања“.

Осврћући се на Косово, Ђелић каже да је због тог питања могуће да ће власти ићи и раније на изборе, можда чак и крајем године – да не иду на изборе док се све то прговара.

На питање да ли се сећа ко је потписао Кумановски споразум, којим је договорено повлачење српске војске и полиције с Косова, након чега је кренуо низ ужасних зверстава према Србима и осталим неалбанцима, Ђелић је рекао: „Генерал, чије сам име заборавио, је то потписао, а оно чега се сећам је да сам се трудио да му онемогућим да ону вилу на Дедињу, коју је добио због тога од Слободана Милошевића, прода, јер на то није имао право као војно лице. И то нисам успео, јер нисмо довољно брзо реаговали. То је тај патриотизам. И сећам се да је захваљивао председнику и овима који су били у власти тада, а то су ови који су у власти сада“, рекао је.

(Н1)

НСПМ