Дијего Фузаро: Са Бајденом најгоре тек долази

36
Џозеф Бајден у Овалној канцеларији, 28. 1. 2021. (Фото: Еван Вучи/АП фото)

Ако слушамо дискурс монополиста политички коректног и етички корумпираног говора, онда увиђамо често да пружа слику која не одговара варљивој стварности у којој се не одсликавају кристали моћи. Прича анестетичара консензуса је нешто што би требало да нас увери да би требало да се ради о прогресивном, хуманом, демократском председнику, а наравно таквом да гарантује тријумф мира у свету. Али та варљива стварност је по ко зна који пут сасвим различита од оне која се представља и о којој трубе „urbi et orbi“ протагонисти информације, новинари из медијског клера и апологетског новинарског циркуса. Наиме, видимо у тој варљивој стварности да Џо Бајден, наследник Доналда Трампа, потврђује у највећој могућој мери, и то само после непуних месец дана од када је засео на трон, све најгоре тенденције веома добро знаног америчког империјализма, који, да се разумемо, назива људским правима империјалистичка бомбардовања и слави као светост извоз демократије што је у ствари окупација туђих територија. А све то уз добро познати парадокс који је најочигледнији баш ових дана. Парадокс је у томе што док се еуфорично извози демократија, изгледа да у овом часу управо у самим Сједињеним Државама Америке нема демократије, јер је све очигледнија проста плутократија заснована на цензусу у коме чак ни демократске процедуре нису на здравим ногама имајући у виду последње изборе на којима је дошло до сукоба Бајден–Трамп.

Било како било, сада видимо Бајдена који се труди да прети Кини вукући тако цели свет на ивицу новог светског рата. Истовремено видимо да се Бајден вредно труди да блокира повратак америчких трупа из Немачке. А као да све то није довољно, видимо га да се труди из петних жила да задржи фронт у Сирији. И на крају, шлаг на торту, видимо да Џо Бајден стационира бомбардере у Норвешкој да би интервенисали против Путинове Русије, а у сваком случају да би вршили притисак с јасном намером застрашивања.

Ограда око зграде америчког Капитола (Фото: Чип Сомодевила/Гети)

И док се све то догађа, будале склоне дугиним бојама френетично славе, јер по њима, кажу у Сједињеним Државама Америке, с Бајденом су победили добро и демократија, прогрес и светски мир. То је заиста повремено трагикомична ситуација, али у којој се ипак налазимо. Ситуација је трагична ако се има у виду да интелектуалци, медијски циркус и новинарски клер правдају то што власт безумно следи, било зато што не схватају праву природу тога, било зато што свесно делују с лошим намерама. Ма каква да буде слика рефлекса између две поменуте сфере, стварни резултат остаје непромењен. Имамо академски, интелектуални, новинарски и политички блок који само и увек глорификује доминантну силу владајућих класа и делегитимизује све што се стварно супротставља том владајућем блоку. Ето зашто ситуација јесте трагична, нећу престати да то тврдим, али није озбиљна.

Према литанији које службено намећу „urbi et orbi“ газде онога што сме да се каже, монополисти речи и бездушни анестетичари консензуса, изгледа да се у Сједињеним Државама Америке остварила нека гигантомахија између човека деснице, милионера, похлепног и циничног, како се представља Доналд Трамп, и човека левичара, филантропа, сиромашног, који је сам створио себе потичући из народних класа, који је до пре неки дан радио у фабрици прљајући руке, а на крају је тријумфовало добро, па се обогатио, као да је реч о победи левице слабих и радника против деснице богатих носилаца интереса капитала. У ствари ти односи су сасвим другачији. Конфликт Трамп–Бајден је сукоб унутар исте класе над капиталом, а Бајден, чим је победио, већ је напао Сирију како се сазнаје ових дана, тако што је тамо преместио многе војне снаге тек колико да наговести какав ће бити геополитички план док је он председник. А ко је стварно Џо Бајден? Јесмо ли сигурни да је он неки заступник радничке класе и на неки начин експонент слабије стране друштва? Јер, можемо прочитати баш 21. јануара 2021, у „Quotidiano.net“: „Џо Бајден, милионер. Ево колико зарађује председник Сједињених Америчких Држава!“ Овај медиј открива да Џо Бајден уопште не припада радничкој класи, чак ни средњој класи, већ је сасвим припадник исте класе у којој је и Доналд Трамп. То је мултимилионерска класа која заступа интересе сасвим супротне интересима народних маса. Дакле, увек је победила иста класа, било да је Трамп, било да је Бајден, односно победили су господари капитала, две различите фракције унутар исте владајуће класе, додуше с веома различитим визијама.

Дијего Фузаро (Фото: Глас Српске)

Будућност која чека не само Сједињене Државе већ и читав свет је узнемирујућа с обзиром на стање на глобалној шаховској табли. Више Европе, клима и непосредна радна група против вируса су пројекти које је покренуо Бајден. Увек се догоде најгоре ноћне море, а Бајденов програм је заправо програм најгорих ноћних мора. Јер „више Европе“ значи да ће европским народима не само доминирати Европска централна банка већ им и следи коначна колонизација од стране САД. Борба за климу ће значити Грету Тунберг и зелену економију, политику да се реши проблем животне средине примењујући капиталистички неолиберални модел, иако је очигледно да је једини начин решавања климатског проблема промена управо тог модела развоја. У тај модел бајденизације спада и радна група против вируса, то јест пројекат да се Сједињене Државе Америке врате под нови терапеутски поредак који је Трамп некако избегао.

То је резиме Бајденове агенде. И немојте да затварате очи пред чињеницом да је с Трампом било и среће на плану светских сукоба у геополитичким размерама, а с Бајденом је лако предвидети да ће се нови ратови поново разбеснети, опет маскирани у одору људских права.

Будите спремни, јер најгоре тек долази.

Напомена преводиоца

Фузаро се позива на текст „Quotidiano.net“ у коме се тврди да Бајден има пензију, као бивши сенатор и потпредседник, од око 248.000 долара годишње, да је „прикупио“ ауторским правима и продајом књига, конференцијама на универзитетима и у седиштима великих корпорација, 11 милиона долара 2017. и 4,5 милиона долара 2018. године. Поседује приближно 9 милиона текуће имовине коју је проценио „Форбс“, поред породичне куће у Гринвилу, богатом предграђу Велмингтона, Делавер, и једне у приморском селу Рексобот Бич купљеној 2017. Бајденове накнаде за плаћене говоре кретале су се од 40.000 до 190.000 долара. Зарађивао је 540.000 долара годишње као професор дипломатије на универзитету. Имаће плату као председник од око 450.000 долара годишње. Он ће ту плату узимати за разлику од Трампа који се те плате одрекао.

Са италијанског посрбио: Драган Мраовић

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Печат, 19. 2. 2021)