Зближавање Србије и Турске – економске и политичке последице

21
Фото: ЕПА-ЕФЕ/Ђорђе Савић

Младог Новопазарца Емира Бихорца обрадовала је вест о потписивању уговора о реконструкцији пута Нови Пазар – Тутин, важног друма који спаја два града санџачке регије, око 250 километара југозападно од Београда, а који је у веома лошем стању. Толико лошем да угрожава и безбедност путника.

Описујући га, министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић подсетио је недавно да је управо на том путу 2017. године страдао и бивши председник Општине Тутин Шемсудин Кучевић.

Радове на овом путу би ускоро требало да започне турска фирма Ташјапи, а на основу договора који су у Новом Пазару, 15 месеци раније, постигли председници Турске и Србије. Амбасадор Турске у Србији Танжу Билгич уверава да не постоје никакви проблеми у реализацији договорених пројеката и да се почетак радова може очекивати ускоро, баш као и осталих обећаних пројеката, пише Радио Слободна Европа.

За Емира Бихорца из Новог Пазара, свако улагање у Санџак, регију са око 150.000 становника коју одликују низак стандард и висока незапосленост, јесте за похвалу.

„Моје лично мишљење је да су страна улагања, било да су Турска, Немачка, Америчка, Француска, која год… добра до оног тренутка до када подижу стандард живота грађана Санџака“, рекао нам је Бихорац, иначе дипломирани политиколог из Новог Пазара.

Због досадашњих улагања у развој инфраструктуре Новог Пазара, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган у априлу 2018. године је понео титулу почасног грађанина тог највећег града санџачке области. Шест месеци пре тога, Ердоган је и посетио Нови Пазар, где га је, на централном тргу испред градске куће, дочекало више хиљада становника.

„Нови Пазар, мој завичај, мој најмилији град, њега красе манастир Сопоћани и стара тврђава, а најлепша је Алтун-алем џамија“, цитирао је Ердоган познату песму посвећену Новом Пазару.

Тада је обећао и „подршку свим активностима на социјалном и економском развоју Санџака“, што су окупљени гласно поздравили, а током посете је потписано и 16 споразума.

Пред шести сусрет Вучић – Ердоган

Ердогана би поново у јуну требало очекивати у Србији, најавио је амбасадор Турске у Србији Танжу Билгич. Тачан датум посете још се не зна, као ни да ли ће поново обићи Нови Пазар, град на југозападу Србије претежно настањен бошњачким становништвом, чији је почасни грађанин.

И председник Србије Александар Вучић, 08. фебруара је и званично позвао председника Ердогана да ускоро посети Србију. Тада би, саопштено је из прес службе председника, била одржана и Друга седница Високог савета за сарадњу две земље и договорени „нови елементи политичке и економске сарадње двеју земаља“.

Иначе блиска сарадња Турске и Србије последњих месеци се упадљиво интензивирала – како на политичком, тако и на економском плану. Почетком ове године, Парламент у Анкари ратификовао је нови Споразум о слободној трговини између Србије и Турске, а 2018. годину обележило је чак пет сусрета Ердогана и његовог српског колеге Александра Вучића, уз бројне послове које у Србији почињу турске фирме.

Мада Европска унија не гледа благонаклоно на позиционирање Турске на Балкану, политичари у Србији уверавају да обновљено пријатељство и сарадња са Турском (након захлађења због Косова 2013. године) никога не угрожавају, те истичу да спољнополитичка оријентација Србије није доведена у питање.

Турска је до сада, преко своје Агенције за међународну сарадњу и координацију (ТИКА), у Санџак уложила око 20 милиона долара и, како нам је рекао турски амбасадор Танжу Билгич, нова улагања су у плану.

„Имамо планове у пољопривредном и у привредном смеру. Тренутно имамо једну предшколску установу, имамо пројекат за један мост, имамо реконструкцију Исабегов хамама у Новом Пазару, имамо у Новом Пазару и реконструкцију зграде суда… Имамо велики број пројеката који чека и велики број који смо урадили, али су путеви Нови Пазар – Тутин, Тутин – Сјеница имали првенство“, рекао је амбасадор Турске у Београду, који је додао да две земље имају добре билатералне односе и да очекује да ускоро почне и реализација регионално важног пројекта изградње аутопута Београд-Сарајево, који би такође требало да ради компанија Ташјапи.

Новопазарац Амир Алић пажљиво слуша обећања о улагањима у санџачки крај и каже да је захвалан на свему што је до сада урађено. Наводи и да се нада новим инвестицијама.

„Сматрам да су Турци доста уложили у Нови Пазар, али мислим да би могло више у региону Санџака. Надам се да ће Турска нешто више уложити у овај крај“, каже.

Политичка и економска блискост

У јануару 2019. године су ратификацијом Споразума о слободној трговини између Србије и Турске створени услови да се већи број производа нађе на бесцаринском режиму трговине између две земље и да се ојача трговинска размена која је, према речима Ердогана, у 2018. години премашила милијарду евра.

А добру економску прати и подједнако блиска политичка сарадња у којој је једини проблем за Србију спорно питање признања Косова. Подсетимо и да је изјава тадашњег премијера Ердогана током посете Призрену 2013. године да је „Косово Турска, а Турска Косово“, изазвала жестоке осуде и реакције званичника Србије.

Данас је сарадња изузетно добра, а то је за РСЕ потврдио и председник Одбора за спољну политику Скупштине Србије Жарко Обрадовић, након што се у Дому Народне Скупштине у Београду састао са делегацијом Одбора за спољне послове Велике народне скупштине Турске, на челу са председником тог Одбора Волканом Бозкиром.

„Ми имамо одличну сарадњу на нивоу председника двеју држава, на нивоу влада, на нивоу министарстава. Имали смо састанке првих људи оба парламента, а ово је састанак председника и представника двају одбора. Договор је та то интензивирамо и да тога буде што више. Пошто сматрамо да између Србије и Турске постоји жеља за сарадњом у многим областима, а Парламент је, као „глас народа“, сигурно добра прилика да чујемо једни друге и да сарађујемо“.

Турска већ читаву деценију покушава да се репозиционира у овом региону у односу на друге стране актере, указује Драган Ђукановић, председник невладиног Центра за спољну политику и професор на београдском Факултету политичких наука. Тај утицај је, осим у делу Србије, како наводи, видљив и у другим деловима Балкана – у БиХ, на Косову, у Македонији…

„Притом то не прати и еквивалентно значајније улагање у државе региона од Турске, него ми се у овом тренутку чини да она доминантно покушава да успостави што значајнији политички утицај на лидере у региону. Интерес је, у сваком случају, да се турски утицај прошири, односно да се на одређени начин Балкан и даље сматра неком врстом традиционалном сфером утицаја Турске“, коментарише Ђукановић.

И турски и европски пут

Поруке које стижу из ЕУ, говоре да се на растући утицај Турске на Балкану не гледа баш благонаклоно. Најдиректније је на то указао француски председник Емануел Макрон, који је у априлу 2018. године, говорећи пред посланицима Европског Парламента, рекао да „Европска унија мора да има кредибилну понуду за Западни Балкан, будући да постоји опасност од растућег утицаја страних сила на земље региона“.

„Не желим да се Балкан окрец́е према Турској или према Русији“, поручио је тада Макрон.

Званичници Србије уверавају да сарадња са Турском никога не угрожава и да, како је крајем октобра прошле године за РТВ Војводине рекао министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић:

„Спољнополитичка оријентација земље није доведена у питање са пројектима и партнерствима које се праве са другим земљама и Србија ће то радити и у будуће.“

Ни професор Драган Ђукановић не верује да би везивање Србије за Турску могло да угрози њен европски пут, наводећи да оно, по његовом мишљењу, није нити толико чврсто колико се чини нити толико перспективно.

„Мислим да је Србија у чвршћем загрљају Москве у неком смислу, него што је то званична Анкара. И у том смислу заиста не мислим да ће то представљати неку врсту реметилачког фактора у даљем току европских интеграција Србије“, рекао нам је Ђукановић, који истовремено истиче да ће се покушаји Турске да се репозиционира на Балкану наставити, а да ће свакако бити и олакшани уколико ЕУ не убрза пријем у чланство појединих држава кандидата, на шта је, на неки начин указао и Емануел Макрон.

 

https://www.danas.rs/politika/zblizavanje-srbije-i-turske-ekonomske-i-politicke-posledice/