Злочини ОВК или Кад сведоци утихну

318
Полиција ЕУЛЕКС-а ухапсила је Хиснија Гуцатија шефа Организације ратних ветерана тзв. ОВК у Приштини (Фото: Ридван Сливова/ЕПА-ЕФЕ)

Тагесанцајгер

Швајцарски Тагесанцајгер пише о наводном цурењу података о сведоцима против команданата УЧК. „Сведоци на Косову живе опасно: Страдају у саобраћајним несрећама, врше самоубиства, одбијају да сведоче.“

„Као у лошем мафијашком филму“ – под тим насловом пише швајцарски Тагесанцајгер о застрашивању сведока на Косову. Реч је  o тврдњама ратник ветерана Ослободилачке војске Косова (УЧК) да су дошли до хиљада докумената из Специјалног суда за ратне злочине УЧК. „Очито је циљ тог мистериозног подухвата да се подрије рад међународних тужилаца“, пише швајцарски лист.

Наводећи да некадашњи косовски борци стално истичу како је рат са њихове стране био „чист“, лист пише да Специјални суд у Хагу још разматра оптужницу против некадашњег политичког комесара УЧК, а данашњег председника Хашима Тачија, те да ће одлука о оптужници пасти до 24. октобра.

Хашим Тачи (Фото: АП/Бета)

„Што се датум више ближи, то је јасније да бивши побуњеници вероватно имају нешто да сакрију и да прљавим триковима покушавају да отежају рад правосуђа“, наводи се у тексту новинара Енвера Робелија. Он пише да досијеи који су доспели до ратних ветерана „очито садрже и имена и адресе заштићених сведока“. Један косовски портал који је добио део докумената ипак, после упозорења из Хага, није објавио детаље.

Истражитељи Еулекса су у петак (25. септембар) поново претраживали просторије ратних ветерана. Приведен је шеф удружења ветерана Хисни Гуцати, а досијеи су заплењени. „Нејасно је да ли су копирани документи отуђени у Хагу, у Еулексовој централи у Приштини, или на неком другом месту.“

„За Специјални суд је цурење тајних докумената велика хаварија“, пише даље Робели, подсећајући на изјаву америчког правника Марка Елиса из међународног удружења адвоката који је рекао да би објављивање имена сведока могло да изазове колапс судских процеса.

„Косовски подземни медији и водећи политичари оцрњују као издајнике сведоке наводних злочина побуњеника из УЧК. Један интимус председника Тачија је недавно означио више бораца за људска права, независних публициста и опозиционих политичара као српску септичку јаму коју ваља хитно забетонирати“, пише швајцарски лист.

Ухапшени лидер ветерана тзв. ОВК Хисни Гуцати (Фото: Арменд Нимани/АФП)

„Годинама се у извештајима међународних организација утврђује и критикује то што сведоци на Косову живе у опасности. Страдају у саобраћајним несрећама, врше самоубиства, одбијају да сведоче или их проналазе мртве у аутомобилима. Последњих месеци су два могућа сведока Специјалног суда убијена под чудноватим околностима“, додаје се у Тагесанцајгеру.

Новинар Енвер Робели подсећа да је некадашњој главној тужитељки Хашког трибунала Карли дел Понте то што се дешавало на Косову изгледало као омерта, мафијашки закон ћутања. Идеја САД и ЕУ је била да скрше ту омерту управо оснивањем Специјалног суда.

Подсећајући да су после доласка трупа НАТО 1999. и „умерени Албанци дошли на нишан УЧК“, Тагесанцајгер пише: „Самозвани ослободиоци су газили преко лешева како би приграбили моћ. ЕУ и САД су се споразумели са моћницима јер су им гарантовали површинску политичку стабилност. Амерички председнички кандидат Џо Бајден назвао је Тачија ‘Џорџом Вашингтоном Косова’, а ЕУ га је прихватила као саговорника у преговорима о зближавању Косова и Србије.

„Ни правосуђу УН нити европској полицијској мисији у протекле две деценије није пошло за туком да изведу високорангиране чланове УЧК пред лице правде. Косовском правосуђу је напросто недостајало политичке воље и независности да истражује против Тачија и компањона“, додаје угледни швајцарски лист.

То је разлог што је Специјални суд, иако званично косовски, смештен у Хагу. До сада је у својству сведока или осумњичених саслушано око 250 бивших бораца УЧК, а заштићени сведоци живе у Швајцарској и другим западним земљама, наводи лист.

Припадници ОВК у реону Дренице, март 1999. (Фото: Дојче веле)

„Најновија саботажа против правосуђа многим критичким посматрачима на Косову личи на лош мафијашки филм“, закључује Тагесанцајгер и преноси речи Беким Блекаја, активисте за људска права: „Штета је већ начињена. Сада постоји бојазан да ће поједини сведоци одбити да сведоче из страха за своју безбедност.“

Информативни портали у Немачкој пренели су и вест да је на Косову ухапшен први осумњичени који ће бити изведен пред суд у Хагу. У питању је Салих Мустафа, некада један од команданата УЧК на северу Косова, преноси недељник Штерн на свом порталу.

Други медији преносе да се Мустафа конкретно терети за убиство једне и мучење шест особа у једном импровизованом затвору у близини Приштине. Жртве су наводно били косовски Албанци које је УЧК означио српским „колаборационистима“.

Извештавајући о томе, највећи швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг пише такође о заштити сведока: „Највећи проблем правосудног суочавања са ратом одувек је био да се сведоци мотивишу да сведоче против утицајних особа у једном стешњеном друштву које обележавају тесне породичне везе. Тешки покушаји застрашивања сведока обележили су два процеса против бившег косовског премијера и некадашњег команданта УЧК Рамуша Харадинаја.“

Цурење осетљивих докумената из Хага лист назива „бламажом и афером“ која је засенила корак од седам миља начињен у правосудном суочавању са косовским ратом.

Приредио: Немања Рујевић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 26. 9. 2020)