Отворено писмо: Тужба ЛГБТ заштитара против др В. Димитријевића напад на од Бога даровано правo на слободу мисли

708

Отворено писмо јавности Републикe Србијe поводом суђења др Владимиру Димитријевићу потписало преко сто јавних личности из земље и иностранства

Против др Владимира Димитријевића, православног публицисте, познатог по свом раду и ван граница Србије, угледног доктора филолошких наука и професора Чачанске гимназије, покренут је судски поступак по тужби удружења грађана „Да се зна“, које се бави заштитом права ЛГБТ особа.

Тужилац захтева од суда да утврди да је др Владимир Димитријевић, „текстом У одбрану природне породице објављеним на вебсајту www.vladimirdimitrijevic.com дана 12. 01. 2018. године и текстом Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара или Поново As Long There Is One Hundred дана 30. 05. 2018. извршио тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације.“ Према наводу тужиоца, др Владимир Димитријевић је извршио акт дискриминације тиме што је у јавно публикованим текстовима пренео истраживачке увиде о негативним друштвеним последицама пропаганде идеологије политичког хомосексуализма појединих светски познатих аутора из области друштвених наука који су навeдени у тужби, од Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа до Слободана Антонића и Наталије Нарочницке. Сходно таквом разумевању права, тужилац тражи од суда да наложи др Владимиру Димитријевићу да са свог вебсајта уклони проскрибоване текстове, те да му забрани да убудуће на било ком месту јавно износи сличне вредносне ставове.

Овакав тужбени захтев јасно показује да тужилац има намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљење које је другачије од мишљења групе коју он заступа.

Имајући то у виду, указујемо да државни судови само у тоталитарним режимима могу да задиру у област човекове савести и да уз помоћ апарата принуде, који финансирају сви грађани, намећу појединцу „службено мишљење“. У либералној и плуралистичкој демократији, не само да је власт државе, оличене у суду, апсолутно протерана из унутрашње сфере човекове савести (forum internum), већ се сваком грађанину гарантује неприкосновено право да слободно саопшти своје мишљење. Јер, слобода изражавања и право на слободно критичко мишљење уграђени су у саме темеље демократског друштва, а из слободе мисли и изражавања изведена су сва друга политичка права.

Уз то, подсећамо да пракса Европског суда за људска права јасно потврђује да се гарантија слободе изражавања „не примењује само на оне информације или идеје које се примају са одобравањем, зато што се сматрају не- нападним, него исто тако и на оне које могу да увреде, запање или узнемире државу или неки део становништва. Такви су захтеви плурализма, толеранције и ширине духа без којих не може бити демократског друштва“ (Handyside v. The United Kingdom од 7. 12. 1976. г).

Насупрот томе, судски поступак покренут против др Владимира Димитријевића злослути на повратак „деликта мишљења“ из времена Брозовог једноумља. Стога, и после тридесет година од обнове политичког плурализма у Србији морамо да подсетимо на опомињуће речи из оснивачког акта знаменитог Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања из далеке 1984. године: „Слобода мишљења и изражавања није власништво, дар и привилегија ни једне класе, друштвене групе, партије и државне власти; та слобода и то право је свељудско.“

Поступак који је пред једним другим државним органом – Повереником за заштиту равноправности, већ вођен против др Владимира Димитријевића по притужби удружења „Да се зна,“ показао је, нажалост, да у демократској Србији природно право на слободу мишљења и изражавања не припада свима. Одлуком да је др Владимир Димитријевић писаном речју извршио акт дискриминације према ЛГБТ популацији, Повереник за заштиту (не)равноправности је јасно поручио да је слобода мисли и изражавања ускраћена огромној већини грађана Србије који деле традиционални поглед на сексуалност, брак и пoродицу.

Управо нас је ова одлука Повереника за заштиту (не)равноправности против једног од најгласнијих и најревноснијих трибуна „тихе“ већине, др Владимира Димитријевића, подстакла да као савест те „тихе“ већине будно пратимо судски поступак који је започет против др Димитријевића. Већ сада поручујемо јавности Републике Србије, али и надлежном суду, да поступак у коме се др Димитријевићу суди због написаних вредносних ставова доживљавамо као суђење нашем неотуђивом, од Бога дарованом праву на слободу мисли и изражавања. Као што је некада Волтер позивао „трибунал јавног мишљења“ да прати суђење Жану Каласу, ми овде потписани позивамо све грађане Републике Србије да помно прате суђење слободи мисли и изражавања једног од нас. Судски поступак против др Владимира Димитријевића показује да је данас и те како актуелно упозорење Алексиса де Токвила, да само од нас, грађана Републике Србије, зависи хоћемо ли имати „републику либералну или тлачитељску, републику која угрожава света права власништва и породице или републику која их признаје и потврђује.“

У Београду, на Свете Кирила и Методија, маја 2019. године

ПОТПИСНИЦИ

  1. Др Зоран Аврамовић, социолог културе
  2. Проф. др Слободан Антонић
  3. Драгомир Антонић, етнолог
  4. Данило Баста, редовни члан САНУ
  5. Др Радомир Батуран, књижевник, главни и одговорни уредник часописа „Људи говоре“
  6. Љиљана Богдановић, новинарка
  7. Проф. др Драгиша Бојовић
  8. Проф. др Павле Ботић
  9. Проф. др Милан Брдар, професор Универзитета
  10. Никола Варагић, предузетник и писац
  11. Горан Вељковић, издвач
  12. Огњен Војводић, књижевник
  13. Срђан Воларевић, књижевник
  14. Верољуб Вукашиновић, књижевник
  15. Проф. др Игор Вуковић
  16. Проф. др Миодраг Вукчевић
  17. Др Александар Гајић, виши научни сарадник
  18. Ранко Гојковић, писац и преводилац
  19. Биљана Диковић, књижевник и новинар
  20. Коста Димитријевић, књижевник
  21. Проф. др Јован Душанић
  22. Др Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице
  23. Академик Гојко Ђого
  24. Др Биљана Ђоровић, философ медија, новинар
  25. Др Миша Ђурковић, научни саветник
  26. Слободан Ерић, главни и одговорни уредник часописа „Геополитика“
  27. Др Гордана Живковић, виши научни сарадник
  28. Никола Н. Живковић, писац, публициста и преводилац
  29. Др Никола Жутић, научни саветник
  30. Др Немања Зарић, специјалиста опште хирургије
  31. Дејан Златановић, новинар, уредник портала „Србин.инфо“
  32. Горан Игић, филолог, новинар
  33. Раде Јанковић, књижевник и адвокат
  34. Проф. др Мирољуб Јевтић
  35. Доц. др Милош Јовановић
  36. Наташа Јовановић, новинарка
  37. Драган Јовановић Данилов, књижевник
  38. Др Слободан Јанковић, научни сарадник
  39. Проф. др Александар Јовановић
  40. Весна Капор, књижевница
  41. Проф. др Зоран Кинђић
  42. Проф. др Милош Ковић
  43. Проф. др Леон Којен
  44. Проф. др Часлав Копривица
  45. Мр Драган Крсмановић, пуковник у пензији, историчар
  46. Др Миодраг Кулић, нуклеарни физичар
  47. Александар Лазић, уредик портала „Стање ствари“
  48. Момир Лазић, књижевник
  49. Проф. др Александар Липковски
  50. Проф. др Мило Ломпар
  51. Никола Маловић, књижевник
  52. Никола Маринковић, књижевни критичар
  53. Бранислав Матић, књижевник, уредник часописа „Нација“
  54. Никола Милованчев, правник и публициста
  55. Др Зоран Милошевић, научни саветник
  56. Проф. др Дејан Мировић
  57. Проф. др Милован М. Митровић
  58. Бранимир Нешић, директор ИК „Catena Mundi“
  59. Бошко Обрадовић, народни посланик
  60. Слободан Обрадовић, издавач
  61. Академик Часлав Оцић
  62. Проф. др Марко Павловић
  63. Жељко Перовић, писац и издавач
  64. Душко М. Петровић, књижевник
  65. Проф. др Александар Петровић
  66. Проф. др Драгољуб Петровић
  67. Илија Петровић, историчар
  68. Др Миодраг М. Петровић, научни саветник
  69. Академик Предраг Пипер
  70. Проф. др Јован Попов
  71. Др Душан Пророковић, ванредни професор Факултета за дипломатију и безбедност
  72. Мр Драгана Рајовић, професор
  73. Доц. др Слободан Рељић
  74. Проф. др Бранислав Ристивојевић
  75. Др Предраг Ристић, архитекта
  76. Милан Ружић, књижевник
  77. Милослав Самарџић, историчар и издавач
  78. Проф. др Слободан Самарџић
  79. Момчило Селић, књижевник
  80. Ана Селић, преводилац
  81. Проф. др Драган Станић
  82. Војо Станишић, издавач
  83. Милоје Стевановић, дипломирани политиколог
  84. Др Миломир Степић, научни саветник
  85. Проф. др Мирјана Стефановски
  86. Др Милош Тимотијевић, музејски саветник
  87. Драгана Трифковић, директор Центра за  геостратешке студије
  88. Проф. др Срђа Трифковић
  89. Проф. др Јовица Тркуља
  90. Миладин Ћосовић, књижевник
  91. Др Драган Хамовић, виши научни сарадник
  92. Јован Хонда, Удружење „Православна породица“
  93. Академик Коста Чавошки
  94. Проф. др Зоран Чворовић
  95. Проф. др Љиљана Чолић
  96. Проф. др Срђан Шљукић

ПОДРШКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА

  1. Дыхов Сергей Дмитриевич, публицист, Российская Федерация
  2. Дыхова Алла Леонидовна, PhD, профессор, Российская Федерация
  3. Бернар Ле Каро, публициста и преводилац, Швајцарска
  4. Протојереј–ставрофор др Стојиљко Кајевић, хонорарни редовни професор Универзитета Луис, САД
  5. Павел Вячеславович Тихомиров, помощник главного редактора информационной службы «Русская народная Линия», автор нескольких книг по Сербской проблематике (2 из которых выходили на Сербском языке), отец десятерых детей
  6. Филимонова Анна Игоревна, PhD, доцент, Российская Федерация
  7. Филимонов Игорь Алексеевич, инженер, Российская Федерация
  8. Филимонова Евгения Ивановна, преподаватель фортепиано, Российская Федерация
  9. Четверикова Ольга Николаевна, PhD, доцент, Российская Федерация

ИЗМЕНА

Овај чланак је промењен 3. 6. 2019. у 01:30 – потписи који су били груписани као НАКНАДНО ДОДАТИ убачени су у основни списак, по азбучном реду.

 

Стање ствари