Са САД и НАТО сарађујемо отприлике пет пута више него са Русијом, НАТО је присутан и у нашим стратегијским документима

109

У новом „Црно белом свету“ аутора и водитеља Ђорђа Вукадиновића гост је био војни аналитичар и публициста Александар Радић. Како је казао Вукадиновић, повод за Радићево гостовање јесте ситуација у Министарству одбране, а непосредни повод оно што се дешавало у Бугарској пре неколико дана на војној вежб на полигону Шабла, у којој је погинуо бугарски пилот. Вежба је после инцидента прекинута, наши Мигови су се вратили у Србију, али оно што је спорно јесте што је наша јавност тек накнадно сазнала да су уопште били на тој вежби, као и да је, поред нас и Бугара, у вежби на обали Црног мора учествовала и трећа – америчка страна. Откуда ту наши авиони и откуд скривање присуства америчке стране – упитао је Вукадиновић саговорника. „Једна група људи у министарству одбране у Управи за односе са јавношћу је отишла толико далеко, да мисле да могу да буду то те мере сервис дневне политике, да воде неке потезе који спадају у домен ратне пропаганда, воде форму специјалног рата према сопственом јавном мњењу”, каже Радић.У време кад је Вулин био министар одбране, дошло је до потпуне деформације начина размишљања и прилагођавали су саопштења њему и рушили интегритет војске, није постојало ништа друго на радару осим ВулинаУ време кад је Вулин био министар одбране, дошло је до потпуне деформације начина размишљања и прилагођавали су саопштења њему и рушили интегритет војске, није постојало ништа друго на радару осим Вулина, тврди Радић. Кад је Стефановић постао минстар одбране, он је наследио апарат који је већ деформисан. Проблем у Србији је што немамо војне полигоне, Бугарска има неколико добрих полигона, а „Шабла” је полигон који се налази на обали Црног мора. Србија нема где да спроведе војну обуку и нема где да се обави гађање ловачке авијације по циљевима у ваздушном простору и онда је направљен договор са Бугарском – и то је начелно у реду. Свет се милитаризује и ова година је безбедносно јако занимљива. Американци су организовали једну велику вежбу са кровним именом „Бранилац Европе“. Симболично, свака прича и евентуална намера Европе да буде војно самодовољна пада пред поставком и именом те вежбе.

 По Радићу, пребацивање маневарских снага из САД на европски континет шаље јасну поруку: Америка брани Европу! Америка је на нашем простору организовала вежбу која се изводи у овиру велике европске НАТО вежбе која се зове „Тренутни одговор” али су те вежбе на локалном нивоу билатералне. А у тренутку док они имају ту вежбу, код нас се одржава вежба са руским специјалним снагама под називом „Заједнички одговор”, објасњава Радић. „Док сада ми овде разговарамо”, рекао је Радић, „у току је вежба у бази Југ између Прешева и Бујановца где смо ми домаћини, али Американци изводе обуку, а дошли су Енглези, Французи и остали. Дакле, чланице НАТО вежбају у овом тренутку са Војском Србије. Вежба се зове „Платинасти вук” и то је заправо серија вежби. Наша власт од јавног мњења, међутим, систематски крије сарадњу са НАТО.”

Чињеница је да је НАТО на КиМ и да наше власти траже да НАТО снаге тамо буду што присутније. Чак и наши стратешки документи које је усвојила Скупштина 2019. кажу да НАТО има улогу “стабилизирајућег фактора”

Вукадиновић је упитао колико процентуално сарађујемо више са војском САД него са војском Русије, а Радић је одговорио да је тај однос у грубим цртама пет према један у корист Америке. „Али пошто је наша власт увек у изборној кампањи, говори оно на шта је јавно мњење осетљиво”, додао је. НАТО стабилизује терен и нама то није пријатно. „Чињеница је да је НАТО на КиМ и да наше власти траже да НАТО снаге тамо буду што присутније. Чак и наши стратешки документи које је усвојила Скупштина 2019. кажу да НАТО има улогу “стабилизирајућег фактора”.

Код нас се стимулише анти НАТО настројење, али ми смо, с друге стране, као држава учинили све да се приближимо НАТО, “осим формалног чланства”, тврди Радић. Вукадиновић је рекао да Србија има дуго историјско искуство са феноменом балансирања између различитих утицаја и да оно што он, како је рекао, замера нашим властим, није толико сам покушај балансирања, него инфантилност и начин на који се то ради. Радић се са тим сагласио и додао да је проблем шири јер се ствара култ “тајности” и заштите података као у време Хладног рата. Србија је једина земља у Европи којој је, на пример, дугорочни план одбране војна тајна, каже Радић.

Милорадовић је главни човек за војну сарадњу са Блиским Истоком, приватне фирме узимају кајмак

Вукадиновић није заобишао питање сарадње са Блиским Истоком и Емиратима, као и однос наших са њиховим лидерима, па је упитао Радића где у томе види наш интерес. „Шири контекст је прање новца. Ненад Милорадовић је сад у министарству одбране, он контролише причу и он је водио пројекат Мидле Еаст Нортх Арфица. Он је примолио садашњег председника да 2013. иде на потписивање Уговора о развоју обалског ракетног система АЛС. Тај систем се још увек креће код нас и показивали су га неколико пута, а то је заправо обалска одбрана. Затим, Yуго импорт СДПР је добијао уговоре за развој и трансфер производа у Емирате и Саудијску Арабију. Интерес оних који њима продају оружје, а то смо ми, јесте да они купе што више. У то време, Саудијска Арабија је била ван наше перцепције, али се то убрзано мења и већ 2014. и 2015. Арабија постаје главно тржиште за војна средства која се извозе са нашег подручја”, рекао је Радић. “Чак је једна приватна фирма добила потврду за задњег корисника на 300 милиона, а били су на црној листи.” Проблем око афере Крушик је настао јер је та приватна фирма узимала кајамак. “СДПР је у рукама СНС, као и Застава”, констатује Радић.

“Земље Залива никоме не полажу извештаје, не следе међународне процедуре о пријавама увоза наоружања, функционишу мимо правила и то им се толерише – зато су рај за сиве послове. Али лицемерно је критиковати само Србе због тога, јер то скоро сви раде. Похлепа чудо, закључио је Радић.

У војсци је огромна криза, људи одлазе, а број војника драстично опада

За крај, Вукадиновић је поставио питање шта би прво променио када би, којим случајем, он лично постао неки фактор у систему одбране. „Прво не бих никада желео да морам да се бавим тиме”, каже Радић. “Али, ако говоримо хипотетички, прво бих решавао кадровски проблем. Војску чине људи, техника је тек на другом месту. Морамо да школујемо нове генерације. Ове садашње мало знају и незаинтересоване су. Огромна је кадровска криза, број војника драстично опада. Слично је било и у Русији, на пример, али су се опоравили. Они су прво узели дах, онда школовали нове генерације, подигли плате…Украшћу руску идеју, како је један руски официр приметио да се ствари нормализују, а положај војске поправио: поново су се, каже, око руских војних академаца почеле кретати жене које желе брак са официром”, закључио је Радић. 

(НСПМ)