Синиша Љепојевић: Тони Блер и споразуми из Вашингтона

338

Шта повезује недавно потписане споразуме између Израела, УАЕ и Бахреина са споразумом који су потписали Београд и Приштина, и какву улогу у свему томе има „весник рата“ Тони Блер?

Неколико дана после потписивања такозваног Споразума о нормализацији економских односа између Србије (Београда) и Косова (Приштине) у Белој кући у Вашингтону, потписани су, додуше са много више медијске помпе, споразуми о нормализацији дипломатских односа између Израела и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и Бахреина. Према извештајима из Беле куће, водећи посредник у споразумима Израела и арапских краљевина био је бивши британски премијер Тони Блер, који је и саветник власти у Србији. Тако се намеће питање да ли би та два догађаја могла да имају неке везе?

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је реч о „историјском споразуму“ који ће „донети мир“. Западни хроничари, међутим, оцењују да је, поред поена у предизборној кампањи, реч о пројекту чији је крајњи циљ америчко-израелски рат против Ирана. Ово је, наиме, део припрема о стварању америчко-израелско-арапске коалиције која би била политичко-војна платформа за оружани напад на Иран. Председник Трамп је најавио да ће сличан споразум са Израелом ускоро потписати и Саудијска Арабија. Међутим, још увек је неизвесно колико мале заливске монархије могу битније да утичу на расположење арапског света јер организација Арапска лига окупља 22 земље, а до сада су са Израелом мировне споразуме под америчким притиском склопиле само четири државе. Пре УАЕ и Бахреина то су учинили Египат, 1979. године, и Јордан, 1994. године.

„ВЕСНИК РАТА“
Трампов пројекат са Израелом није нов нити непознат али је западне хроничаре изненадило откуд Тони Блер у круговима Доналда Трампа. Познато је да он припада делу дубоке државе везаном за клан породице Клинтон. Процењује се, међутим, да је кључ у Израелу с којим је Блер изузетно близак. И наравно, са Абу Дабијем, али и Саудијском Арабијом. Блер већ има статус „весника рата“ па се његово ангажовање види као поуздан знак припрема за рат против Ирана. И за то има „референце“ – бомбардовање Србије и рат против Ирака. Блерова невладина организација – једна од његових петнаест регистрованих – под називом Институт за глобалне промене већ више од годину дана у својим публикацијама заговара ратни поход на Иран. А тај институт финансирају амерички Стејт департмент, УАЕ и Саудијска Арабија. На церемонији у Белој кући био је присутан и Тони Блер, који је за фотографисање са арапским делегацијама био најтраженији после председника Трампа.

У светлу тих споразума у Белој кући, занимљиви су и детаљи такозваног Споразума о нормализацији економских односа између Београда и Приштине који немају никакве везе са том нормализацијом. Наиме, Србија (као и Косово) се обавезала да либански Хезболах прогласи терористичком организацијом иако је тај покрет јака, легална, политичка група у парламенту Либана, земљe са којом Србија има добре односе. Такође, Србија се обавезала да ће своју амбасаду у Израелу преместити из Тел Авива у Јерусалим кршећи тако резолуције Савета безбедности. Према истом договору, Израел је признао независно Косово, а оно је признало Израел и отвориће амбасаду у Јерусалиму. Одједном је нестала више година истицана захвалност Београда што Израел није признао Косово. Стога, неизбежна је очигледност да је такозвани Споразум о нормализацији економских односа у великој мери и део америчких ратних планова на Блиском истоку.

Министар спољних послова Бахреина Абдулатиф бин Рашид ел Зајани, премијер Израела Бенјамин Нетанјаху, председник САД Доналд Трамп и министар спољних послова УАЕ Абдулах бин Зајед ел Нахјан током потписивања споразума о нормализацији односа УАЕ и Бахреина са Израелом у Белој кући, Вашингтон, 15. септембар 2020. (Фото: Saul Loeb/AFP via Getty Images)
Министар спољних послова Бахреина Абдулатиф бин Рашид ел Зајани, премијер Израела Бенјамин Нетанјаху, председник САД Доналд Трамп и министар спољних послова УАЕ Абдулах бин Зајед ел Нахјан током потписивања споразума о нормализацији односа УАЕ и Бахреина са Израелом у Белој кући, Вашингтон, 15. септембар 2020. (Фото: Saul Loeb/AFP via Getty Images)

Медији су тврдили да су представници Београда били изненађени тим детаљима „споразума“, али изгледа ипак да је све то дуго припремано и да изненађења није било. Ваљало би подсетити да је у новембру 2019. године отказана посета председника Србије Ирану јер се он, како је саопштено, „изненада разболео“ те му лекари забрањују путовање авионом 30 дана. Међутим, после неколико дана је председник отпутовао у Женеву и Сочи. А онда је првих дана марта председник Србије био гост на годишњем скупу најутицајнијег израелског лобија у Америци, Америчко-јеврејског комитета за јавне послове (AIPAC) на коме је наговестио спремност да Србија пребаци амбасаду у Јерусалим. Такође, неколико дана пре потписивања папира у Вашингтону премијерка Ана Брнабић, која је део тима Тонија Блера у Србији, изјавила је како Србија „треба да модернизује односе са Израелом“. Утисак је да су све то били знаци припрема тих необичних детаља „нормализације економских односа“ Београда и Приштине.

И опет неизбежно долазимо до Тонија Блера. Он је већ више година саветник актуелних власти Србије, лобиста је Израела и саветник и пријатељ утицајног престолонаследника Абу Дабија Мохамеда бин Заједа, који је близак званичном Београду. Уз то, Блер је, како се тврди у западним медијима, сада и део америчког плана ратног похода на Техеран. Истовремено, није више тајна да је у припреми „споразума о нормализацији економских односа“ и „новој фази српско-америчких односа“ учествовао и Абу Даби. А Тони Блер је, како изгледа, ту једина стална веза.

ОЗБИЉНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Ствари би, међутим, могле да буду далеко озбиљније од тог, по свему судећи, „приватног бизниса“. Наиме, то би могло да значи и да Американци Србију сматрају делом ширег Блиског истока, баш као током Другог светског рата, када је савезничка команда за Србију и тадашњу Југославију била у Каиру, а не у Лондону или у Европи. То би могао бити изузетно важан индикатор статуса Србије с обзиром на њене европске амбиције.

Истовремено, са тим блискоисточним америчким пројектом Вашингтон је Косово означио као муслиманску земљу која сада признаје Израел, а и њу Јерусалим. Давање Косову статуса муслиманске земље може битно да промени политички рељеф јер проблеме Србије са том још увек формално њеном покрајином пребацује на поље односа са муслиманима, а не Албанцима. Без обзира што то личи на јефтину стратегију – јер ако су Израел и Америка спали на муслиманско Косово онда ту, ипак, нешто није у реду – таква перцепција може да има озбиљне последице.

Исламска конференција која окупља све муслиманске земље на свету, треба подсетити, никада није признала Косово, иако је ту тему Турска упорно наметала на сваком заседању. Међу браниоцима Србије у Исламској конференцији као упорни противник признања Косова био је и Иран, а сада се Србија увлачи у ратну коалицију Америке и Израела против те земље.

Министар спољних послова Ирана Мохамад Џавад Зариф током састанка са председником Србије Александром Вучићем приликом званичне посете Београду, 26. фебруар 2018. (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)
Министар спољних послова Ирана Мохамад Џавад Зариф током састанка са председником Србије Александром Вучићем приликом званичне посете Београду, 26. фебруар 2018. (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

Иако се све покушава свести на нову страницу односа са Америком, чему актуелна Србија тежи, требало би бити далеко опрезнији. Србији није у интересу да буде увучена у било какву ратну коалицију, нарочито не у ону против земаља које су њени пријатељи. Такође, требало би се присетити и Блеровог „пријатељства“ са либијским лидером Моамером Гадафијем и Блерове улоге у његовој трагедији.

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи сарадник Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и „ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта“. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард