У Србији нема интегралне државно-правне и културне свести

35
Зоран Чворовић (Извор: Снимак екрана/Искра)

Наша државно-правна свест је и данас партикуларна. Доминантни су интереси посебности у односу на целину, рекао је проф. Чворовић

У Андрићевом институту 1. новембра одржано је предавање проф. др Зорана Чворовића. Предавање „Век сумрака српске државности и правне традиције“ одржано је у оквиру циклуса „Српски 20. век“ у ком су своја предавања пре Чворовића одржали Љубодраг Димић, Милош Ковић, Часлав Копривица, Мило Ломпар, Салих Селимовић, Владимир Димитријевић и Слободан Антонић.

– Ми Срби смо имали Законоправило Светога Саве, Номоканон, захваљујући труду Светога Саве и његових ученика. То је збирка световних и државних закона, и то византијских државних закона који су у оно време били најнапреднији и најзрелији градски закони. У питању је најбољи закон онога времена који су сви копирали који Свети Сава уноси у Законоправило. Међутим, није у питању само преводилачки рад, већ селективна употреба одређених византијских правника који су коментарисали каноне и законе. Савино Законоправило преко Бугарске одлази у Русију и у Русији ће постати темељ руског права и важиће од 1300. године као основни извор права све до реформе Петра Великог 1700. године – истакао је Чворовић.

– Ми 1990. годину и разбијање Југославије дочекујемо без периода у ком бисмо имали искуство живота у јединственој српској држави. Тако да је полицентричност довела до формирања партикуларне државно-правне свести у Србији. Дакле, наша државно-правна свест је и данас партикуларна. Доминантни су интереси посебности у односу на целину. Нема интегралне државно-правне и културне свести – рекао је Чворовић.

– У Краљевини Србији је постојала чувена установа окућја, уведена још у време кнеза Милоша, а коначно законски разрађена 1873. године. Окућје је земљишни минимум који домаћину није могао бити одузет ни за какав дуг, а који је у завршној редакцији износио три и по хектара, кућа са окућницом, крава са телетом, неколико оваца и плуг. То је установа окућја. Те установе су се Срби зарад мира и трулог компромиса са Хрватима и Словенцима одрекли у краљевини, и то нам се вратило као бумеранг, јер је маса сељаштва, као плен зеленаша, падала у дугове – прецизирао је Чворовић.

Погледајте цело предавање:

 

Стање ствари