Дмитриј Лекух
Док пишем ове редове ситуација у закарпатском Мукачеву је још увек далеко од разрешења и налази се у „зони неодређености“. Без обзира на то неки се закључци ипак могу направити, а за централне кијевске власти они, у сваком случају, неће бити весели.
У ствари, да ће се Украјина неизбежно наћи пред нечим сличним ми смо већ више пута писали. И Крим, који није дозволио да га „бију по прстићима“, ни односи са главном државом у региону коју у Евроазији и на територијама које је окружују чињенично представља Руска Федерација.
Главни проблем Украјине је економски колапс и очигледна делегитимизација оперетске кијевске власти, опет – која чињенично није у стању да одржава макар какав-такав ред на датим јој преко „западног мандата“ територијама које она треба да контролише.
А у ствари, садашња власт из Кијева се базира сама на две схватљиве ствари: на тоталној контроли информационог простора и ништа мање тотално „очишћеном“ (још у време Јануковича) пољу „опозиционих лидера“ – управо зато и управо из тих разлога све протестне акције становништва још увек имају или чисто стихијни карактер, или потпуно диригован.
У првом случају оне се изнутра распадају зато што нема организације (и одговарајуће логистике): само патуљци могу да поверују да је за исхрану учесника Мајдана довољна шоља чаја оних, који се солидаришу са њима). У другом – акције се распадају када они који диригују одлуче да су учесници „изручили“ своје емоције, тј. да је „протест актуелизован“, те може да се окрене и врати тамо, одакле је и кренуо.
Друга је ствар што то не може дуго да траје: без обзира на све промо-акције са „новом украјинском полицијом“, централна власт у Украјини објективно нагло слаби. И ништа мање објективни економски и социјални процеси на територији Украјине, некада јаке совјетске републике, доводе до тога да чак и по традицији послушно становништво размишља елементарно „и тако немамо шта да изгубимо“.
А где и како ће све то да се неизбежно „излије“ – у Мукачеву или Одеси, Харкову или Запорожју – нема везе.
Везе ипак има – шта ће даље да буде?
А даље – ево како ситуација на крвавом примеру Мукачева може чак и да се разјасни.
…Како год у наведеном случају да делује централна кијевска власт – она има, благо речено, врло невеселу алтернативу.
Или да „искорени“ слабо контролисани „Десни сектор“ који представља очигледни ослонац власти у низу „проблематичних региона“ (Одеској области, на пример). Или, можда, да ступи у оштар конфликт са читавим низом прилично озбиљних регионалних елита, којима се ни мало не свиђа идеја да деле власт и оно што је преостало од финансијских токова са тим шарлатанима. Као добар пример ту изгледа и „казус Закарпатја“.
Тамо има свега и свачега.
Прво, та област је увек била, благо речено, „проблематична“ за сваку кијевску власт, и за време Кучме, и за време Јануковича, и за време Порошенка. А разлога за то је било више него довољно: од тога да локално друштво није прихватало чак ни идеју „украјинства“ на нивоу који скоро да није био већи него што су то југоисточни делови у којима се говори руски, до почасног звања читаве украјинске републике као „престонице кријумчара“. И више од тога: лојалност свакој кијевској власти је овде грађена искључиво по принципу „ми не гурамо нос у ваше ствари – немојте ни ви у наше“. И у том смислу Закарпатје је увек имало статус својеврсне правно неуобличене аутономије.
Тако да је подржавање шарлатана из „десног сектора“ када ствари тако стоје слично лудилу: постоје све шансе да се добије не толико „други Донбас“ , колико, ако се узме у обзир изузетно компликован етнички састав, вероватније „друга Чеченија“. А ако почне да се чисти „Десни сектор“, може да се деси да се томе са радошћу придружи и југ, и исток, а чиме се све то може завршити тешко да може да наслути чак ни Михаил Николозович Саакашвили. Кога, у том метежу, срећни становници слободног града Одесе могу чак и у његову отаџбину да, да се лепо изразимо, депортују.
И то иако јесен није ни на видику, а није објављен ни банкрот.
Чак и ако се испостави да су садашњи догађаји у Мукачеву „фалшстарт“ – прави „старт“ код задатих услова „такмичења“ ће, све једно, бити неизбежан.
——————————
Превод са: http://www.odnako.org/blogs/chem-zakonchitsya-mukachevo/
