Роман Носиков
У ваздуху је све замирисало на Николаја Васиљевича Гогоља. На информационом пољу периодично се играју комади у којима паметни питају своју земљу где то она, птица – тројка, лети. Неко пита учтиво. А понеко, свезналица, закључује да се котрља право у пакао.
Са једне стране уопште није ново што птица-тројка не одговара. То је њена особина, откако постоји: све што је важно дешава се у тишини и ћутећи, не прљајући се громогласним изјавама и надуваним презентацијама. Људи се облаче слично Џобсу у комотним свитерима неодређеног стила, излазе пред екран како би свету замазали очи. Али Русија нема потребе да замазује очи ничему и ни због чега. Русија не ради са потрошачима, већ са историјом!
Али поменута тишина има своју тежину. Зато понекад постаје неиздржива. Понекад људи не могу да издрже такав испит. Тражећи своје „ја“ они се бацају тамо где речи одјекују, према ватрометима, ватри или светлости која заслепљује својом ко зна којом по реду „истином“.
Ипак, може се и другачије.
Лав Николајевич Гумиљов је говорио да нација представља предео. Овај поетски израз би углавном требало да се схвати тако, да културу једне нације одређују они фактори које омогућује предео у коме нација живи – начин за добијање хране и изазови који морају да се превазиђу. Нација – то је сложен адаптивни механизам преноса културе, који одређује адаптација на решавање задатака безбедности, коришћење природних добара и производње. Нацију одређују и непријатељи и природна добра.
Портрет Русије ћемо добити када се одреде те могућности и изазови који ће се појавити у будућности.
Мени се чини да у постанку Русије највећу улогу нису играли ресурси, већ изазови. Па да, онда, кренемо од њих.
- Блокада
Русија мора да издржи и да превазиђе изолацију од Европе коју су наметнуле САД, изолацију од европских тржишта, технологија и финансија.
Да би се то остварило Русија мора да постигне потпуну аутономију своје војне индустрије, укључујући у то сферу високе технологије, прехрамбену и финансијску безбедност. То ће се постићи врло озбиљним сопственим улагањима у војну индустрију, али и интеграцијом са земљама БРИКС-а и ШОС-а, најпре са Индијом и Кином.
Русији предстоји и пружање отпора неонацистичким режимима који су настали, уз помоћ САД, на периферији Русије у Молдавији, Прибалтици и Украјини.
То од ње захтева да за себе створи пропагандне инструменте и да овлада техником меке моћи, мирне смене режима, друштвене дипломатије, рада са некомерцијалним организацијама и да значајно напредује у сфери обавештајног рада.
Да би се превазишла криза која се већ развија захваљујући нашим „поштованим партнерима“ у Нагорном Карабаху мораћемо да себе прикажемо као натпросечног миротворца и јединственог аутора компромиса.
Даље, како би се превазишли планови нашег главног „поштованог партнера“ у Средњој Азији и на Блиском Истоку мораћемо да докажемо и нашу ваљаност као војне силе и испоручиоца не само високопрецизног, већ и обичног оружја.
- Оперативни простор
Хегемонија САД која је преко долара и ММФ-а стабилно фиксирана у финансијском систему, а у политици моћи преко доминације НАТО-а и игнорисања ослабљене Организације УН не одговара нити интересима Русије и њених савезника у ШОС-у и БРИКС-у, нити интересима осталог човечанства, укључујући ту и интересе Европе. Тим пре Европи не одговара ни споразум о слободној трговини САД – ЕУ који се у овом тренутку натура, а који ЕУ претвара у економску допуну САД.
Без обзира на то, Европа није у стању да се позабави заменом постојећег поретка, зато што интереси САД потпуно контролишу њене политичке класе. САД представљају испоручиоца главног ресурса политичке класе Европе, односно обезбеђују легитимитет у оквиру доминантне идеологије. Пошто се превазиђе блокада и изађе у оперативни политички простор Евроазије, Русија ће ступити у директну конкуренцију са САД као са испоручиоцем услуга у сферама безбедности, технологије и легитимитета.
То од Русије захтева значајне напоре на модернизацији оружаних снага и тајних служби, на ширењу утицаја на светско јавно мњење и, најважније, захтева да Русија створи идеологију према којој ће наставити да формира правни систем међународних односа и да осмишљава људска права и права држава и народа. У складу са тим институцијама доцније ће бити могуће да се одређује легитимност држава и организација, других глобалних актера и могућност за коришћење према њима санкција, укључујући у то и легитимно насиље.
Идеологија представља једини инструмент који омогућује вршење неопходне ротације елита – не само у нашој земљи, већ и у Европи.
Како би се утврдиле сопствене позиције и ослабиле позиције конкурената у глобалној економији, Русија треба да настави повлачење из власти долара у спољној трговини, као и извођење контраагената и савезника из његове власти. То је могуће само уколико постоји најдубља интеграција економија и поверење међу земљама, неопходно за такву интеграцију.
- Промене
У периоду глобалне конкуренције са САД за доминацију у Евроазији Русија ће инсистирати на следећим предностима:
- Могућност извоза природних ресурса.
- Економски развијени савезници – Кина, Индија, ЈАР, Бразил.
- Развијена наука, војна индустрија, тајне службе.
- Развијена култура која ће омогућити да се израде савремене философско-етичке концепције, погодне за даљи развој човечанства.
Неће све те гране у овом тренутку бити оцењене и неће се све наћи у оном стању какво је потребно. Али – оне ће бити схваћене и доведене у стање које треба да буде како би се напред наведени задаци решавали .То захтева сам живот, а за њега се не може правити извештај на папиру.
Како би дестабилизовале Русију САД ће да јој супротставе етнократске режиме Источне Европе, ултралибералну филозофију, исламски тероризам, размештање нуклеарног оружја и ПРО у Европи, гушиће је економским санкцијама и користити жаришта социјалне, религиозне и етничке напрегнутости у њој.
На то се може одговарати само упорном денацификацијом Европе, савезом са традиционалним исламом, јачањем нуклеарног штита (триада + ПРО) и пажљиво провереном социјалном политиком.
Као резултат промена ради решавања наведених битних задатака, Русија ће постати социјална држава са изузетно развијеним сектором моћи, прехрамбеном индустријом, науком, филозофијом и пропагандом и одговарајућој за те области структуром становништва.
Русија ће се јако променити, али ће при том остати и она од пре, земља политичара, ратника, научника и филозофа. У техничком прогресу ће нестати сељаци. Село у класичном схватању (схватању Михалкова) ће престати да постоји.
- Култура и идеологија
Превазилазећи притисак који вуче уназад, а који ствара постсовјетска етнократија чију идеолошку базу представља антисовјетизам и у елитама кооптирани нацистички колаборационисти времена Другог светског рата и њихови наследници како идеолошки, тако и они који их покривају, Русија ће морати да се избави од сопственог примитивног антисовјетизма и да поново подигне антифашистичку идеологију СССР-а.
Чврста сарадња са ЈАР, Кином, Индијом ће Русију натерати да поново оснажи идеологију интернационализма.
Потреба да се друштво уједини, као и стална потреба у висококвалификованом раду ће Русију натерати да поново уведе многе представе СССР-а о социјалности, посебно у области образовања.
Економски и финансијски ратови будућности ће захтевати одговарајуће кадрове и идеологије које њима одговарају. Марксизам ће се неизбежно вратити у високо-образовне установе и школе.
Спој свих тих фактора ће довести до тога да Црвени Пројекат буде историјски потпуно рехабилитован.
У области симбола то ће се највероватније огледати у томе што Маузолеј на Дан победе више неће прекривати. Али и руководство Русије се више неће пети на њега зато што више неће бити повратка у прошлост баш онако, како неће бити ни рата. Могуће је да ће се парада одржавати на другом крају Црвеног трга – поред храма Василија Блаженог или испред споменика Мињину и Пожарском.
При том неће доћи до потпуне рестаурације система СССР-а јер се испоставило да је он превише осетљив у условима конкуренције са капиталистичким системима. Капитализам ће се ограничавати системима потискивања и противтеже, у његову узбуркану реакцију ће се уводити графитна језгра морала, закона и културе, које неће дозвољавати да звер прогута друштво, али ни звер неће бити убијена намртво. Остаће врло развијена слободна трговина, предузетништво, артели, кооперација, огроман део државних корпорација које ће припадати приватним инвеститорима и топ-менаџменту, доносећи им огромне приходе.
У условима сталног мањка људи човек ће представљати капитал и објекат инвестиција, како приватних, тако и државних. Класичне религије ће државе подржавати, а религиозни конфликти ће се жестоко пресецати.
То неће бити блистави и осунчани свет из „Гошће из Будућности“.
Али, и то је оно најважније, неће постати ни антиутопија.
——————————–
Превод са сајта: http://www.odnako.org/blogs/kuda-mchitsya-rus-otvet-lyuboznatelnim/
