Семјон Уралов
И тако је Михаил Сакашвили, одбегли председник Грузије, постављен за руководиоца обласне државне администрације Одеске области и данас је и званично представљен грађанима Одесе. На тој дужности је заменио протежеа и млађег партнера дњепропетровског олигарха Коломојског. На то је овај последњи одреаговао брзином муње, изјавом да ће „Сакашвили Одесу да преда Русима, а онда ћемо ми морати поново да се боримо да је вратимо“.
Стварно, конфликт елите двојице најбогатијих и најутицајнијих људи у бившој Украјини, Порошенка и Коломојског, могуће је да постоји. Али у наведеном случају тај конфликт је потпуно безначајан зато што Сакашвили има много веће циљеве. И зато у таквом конфликту нема никаквог значаја како су се свађали „поп Ћира и поп Спира“.
Прави циљ читаве украјинске кризе и „пројекта Евромајдан“ представља увлачење Руске Федерације у отворени војни сукоб. Међутим, уколико би Русија успела да се у Донбасу уздржи од директног мешања и украјинска агресија буде заустављена захваљујући армији ДНР и ЛНР, област око Црног мора једноставно не би могла да осети такву варијанту.
Опасности је изложено Придњестровље – република са 500.000 становника, од којих је преко 200.000 руских држављана, која представља узак појас земље у дужини од преко 200 км, која се не граничи са Русијом и нема излаз на море.
Позициони положај Придњестровља подсећа на положај Јужне Осетије, само без Рокског тунела и са свих стран у окружењу.
Постављење Сакашвилија за гувернера Одеске области, која се граничи са Придњестровљем, представља наставак сценарија тоталне блокаде побуњенички настројене Молдавске Републике. Паралелно са Придњестровљем би се решавало и питање блокаде са копна аутономне Гагаузије, која се такође граничи са Одеском области.
Друга група задатака пред којом ће се Сакашвили наћи је повезана са очувањем курса монополизације економских ресурса и гушењем другачијег начина мишљења. Зато што је Одеса била, и остаје, један од градова које Евромајдан није успео да покори. Али луке Одеске области остају главна комуникациона и транспортна артерија бивше Украјине. Посебно у делу увоза наоружања из Сједињених Држава и извоза житарица, хране, ђубрива и металургије. У случају директне интервенције лука ће постати улазна тачка за стране војне јединице и приватне војне компаније (ЧВК).
Зато има смисла да се задаци пред којима ће се наћи грађанин Сакашвили на месту гувернера Одеске области означе само оквирно.
Геополитички: да се ПМР (Придњестровска Молдавска Република) у потпуности блокира – да се започне регионални рат против Придњестровља и, могуће је, Гагаузије.
Политичко-економски:
- Да се заврши приватизација лука у интересу америчких корпорација, и да се одатле уклоне локална олигархија и буржоазија које су се надале и свом учествовању у том процесу;
- Да се обезбеди извоз житарица и хране преко лука, што, као други корак, може да испровоцира глад на југу бивше Украјине.
Политички:
- Да се коначно очисте сви нелојални, посебно у медијској сфери и у локалним саветима,
- Да се на своју страну привуче део локалне елите и буржоазије тако што ће им се дати активе нелојалне елите.
Безбедносни:
- Да се у један казнени орган уједине отпаци из паравојних удружења;
- Да се пречисти основни састав милиције који је углавном нелојалан режиму Евромајдана.
Сакашвили превише мрзи Русију и Путина лично, те је зато од њега могуће очекивати свакаква решења. Човек који је не једном одлучио да започне грађански рат нема у себи кочница. Тим пре што га никакве личне, моралне, историјске или породичне околности не вежу ни за Одесу, ни за Бесарабију, Гагаузију и Придњестровље.
Сакашвилијев злочин према осетинском, абхаском и грузијском народу, за који он није кажњен, неизбежно ће да доведе до нових злочина. То, што Сакашвили није одговарао за своје злочине, представља пример садашњим украјинским властима.
Одатле и најважнија поука: злочин никако не сме да остане некажњен, јер ће се иначе понављати до бесконачности.
———————————-
Превод са сајта: http://www.odnako.org/blogs/port-voyna-i-golod-celi-ssha-i-zadachi-saakashvili-v-odesse-i-okrestnostyah-2/
