Зверства бандероваца
И таква зверства иду на рачун «хероја Украјине»!
Читамо и упијамо. То треба да допре до свести наше деце. Ми морамо научити да пристојно и подробно интерпретирамо страшну истину о злочинима хероја-бандероваца зваричо-хоружевске нације. Подробне материјале о борби „хероја нације“ против мирног становништва на тој земљи, може се лако наћи у било ком претраживачу.
То је наша поносна историја.
„… уповци на дан годишњицњ УПА одлучили су да предaју свом „генералу“ необичан поклон – 5 одсечених глава Пољака. Овај је био пријатно изненађен како самим поклоном, тако и досетљивошћу својих потчињених.
Оваква „ревност“ збуњивала је чак и искусне Немце. Генерални комесар Волинске области и Подоља, обергрупенфирер Шене молио је „митрополита“ Поликарпа Сикорског да умири своју „паству“ 28. маја 1943. године: „Национални бандити (наше подвлачење) пројављују своју делатност такође и нападајући на ненаоружане Пољаке. Према нашим рачуницама, до данас је замучено 15 хиљада Пољака! Колонија Јанова Долина више не постоји“.
У хроници СС пешадијске дивизије „Галичина“ коју је водила њена управа, постоји следећи запис: „20.03.1944. године: постоји на Волини украјински устаник, који је вероватно већ у Галицији, а који се хвали, да је својим ужетом удавио 300 душа Пољака. Њега сматрају херојем“.
Пољаци су објавили десетине томова ето таквих чињеница геноцида, од којих бандеровци ни један нису оповргли. Сведочења о сличним делима Армије Крајовске сакупљено је више него што може стати у свеску. И још то треба поткрепити суштинским доказима.
Пажњи Пољака нису промакли ни примери милосрђа од стране Украјинаца. На пример, у Вирке Костопољском кланцу Франтишка Дзеканска је носећи своју петогодишњу кћерчицу Јаздју била смртно рањена од стране бандероваца. Тај исти метак закачио је и дечију ногицу. Током 10 дана дете се налазило код убијене мајке, хранећи се зрнима класја. Девојчицу је спасао украјински учитељ.
Он је највероватније знао шта му следи ако открију такав његов однос према „туђинима“. Јер су у том истом округу бандеровци замучили два украјинска детета која су се васпитавали у пољској породици, а трогодишњем Стасику Пављуку су разбили главу о зид држећи га за ножице.
Наравно, страшна освета очекивала је и оне Украјинце који су се без непријатељства односили према совјетским војницима-ослободиоцима. Рејонски заповедник ОУН Иван Ревењук („Поносни“) сећао се како су „ноћу из села Хмизово довезли у шуму сеоску девојку од 17 година, можда и мање. Њена кривица огледа се у томе што је она заједно са другим сеоским девојкама ишла на игранке када је у селу био одред Црвене Армије. Кубик (командир бригаде војног округа УПА „Тури“) видео је девојку и замолио је Варнака (заповедника Ковељског округа) да му дозволи да је он лично испитује. Он је тражио да она призна да је „ишла“ са војницима. Девојка се заклела да то није радила. „А ја ћу то сада проверити“ – осмехнуо се Кубик оштрећи ножем боров штап. Након неколико тренутака он је скочио на заробљеницу и оштрим крајем почео јој забадати између ногу, док није угурао боров колац у полни орган девојке“.
Једне ноћи бандити су упали у украјинско село Лозовоје и за сат и по убили више од 100 његових становника. У породици Дјагун бандеровац је заклао троје деце. Најмањем, четворогодишњем Владику, одсекао је руке и ноге. У породици Макух убице су затекле двоје деце – трогодишњег Ивасика и десетомесечног Јосифа. Десетомесечно дете, видећи мушкарца, обрадовало се и са смехом пружило руке к њему, показујући своја четири зубића. Но немилосрдни бандит је одсекао ножем главу беби, а његовом брату Ивасику секиром је одрубио главу.
Из села Волковија једне ноћи су бандеровци довели у шуму целу породицу. Дуго су се иживљавали над несрећним људима. Потом су, увидевши да је жена главе породице трудна, разрезали јој стомак, извадили из њега плод, а уместо њега гурнули живог зеца.
„Они су својим зверствима превазишли чак и немачке садисте есесовце. Они муче наше људе, наше сељаке… Зар ми не знамо да они кољу малену децу, разбијају њихове главе о камено стење, тако да им се мозак из главе проспе. Страшна зверска убиства – то су дејства тих бесних вукова“ – узвикнуо је Јарослав Галан. Са сличним гњевом зверства бандероваца разобличили су и ОУН Мељника и УПА Буљбе-Боровца и влада Западно-Украјинске Народне Републике и Савез Хетмановаца-Државника, основан у Канади.
Макар и са закашњењем, но ипак су се покајали због својих злочина и неки бандеровци. Тако је у јануару 2004. године у редакцију „Совјетске Луганштине“ дошла постарија жена и предала пакет од своје недавно умрле пријатељице. Гошћа је у редакцији објаснила да је она својом посетом испунила последњу жељу те своје пријатељице која је рођена у Волињској области, која је у прошлости била активна бандеровка, која је пред крај живота промишљала о прођеном путу и одлучила да својом исповешћу бар мало искупи свој непоправљиви грех.
„Ја, Вдовиченко Надежда Тимофејевна, рођена у Волињи… Ја и моја породица молимо да нам свима посмртно опростите, јер када људи ово писмо буду читали, мене већ неће бити (пријатељица ће испунити моју посмртну жељу).
Нас је било петоро у родитеља и сви смо били заклети бандеровци: брат Степан, сестра Ања, ја, сестра Оља и Нина. Сви ми смо ишли са бандеровцима, дању смо спавали по колибама, а ноћу ишли и пролазили кроз села. Нама је био задатак да задавимо оне који су скривали руске заробљенике и саме заробљенике. Тиме су се бавили мушкарци, а ми жене, пребирале смо одећу, узимали краве и свиње у погинулих људи, клали стоку, све прерађивали, сушили и слагали у бурад. Једном смо за једну ноћ у селу Романово угушили 84 човека. Старе људе и старице смо гушили, а малу децу за ногице – једном удариш главом о врата – и готово, идемо даље. Ми смо жалили наше мушкарце што се тако муче током ноћи, но током дана одспавају и следеће ноћи – у друго село. Било је људи који су се скривали. Ако се мушкарац скривао, прихватали су се жена…
Друге су на Врховци склонили: Жена Коваљчука Тиљимона није признавала где је он, и није хтела да га ода, но кад су јој припретили, била је приморана да призна. Рекли су јој: „Реци где ти је муж и нећемо те дирати“. Она је признала да је у пласту сена, њега су извукли и били, били, док га нису дотукли. А двоје деце, Степа и Оља, добра су била деца, 14 и 12 година… Млађу су распорили на два дела, а мајку Јуњку већ није требало давити, пукло јој је срце од бола. У одред су узимали младе здраве момке, да би давили људе. Тако из Врховке, два брата Левчукив, Николај и Степан, нису хтели да даве, побегли су кући. Ми смо их осудили на смрт. Кад су пошли по њих, отац је говорио: „Ако узмете синове, и ја идем“. Извели су их на неких 400 метара и Нађа моли: „Пустите Кољу“, а Коља говори: Нађа не моли, код Бандере нико није измолио, нећеш ни ти измолити“. Кољу су убили. Нађу су убили, оца су убили, а Степана су жива ухватили и две недеље га водили у истом рубљу – кошуља и панталоне, тукли га железном опругом да би признао где је породица, но он је био чврст и ништа није признавао и последњу вече су га претукли, он је замолио да оде у тоалет, један га је повео, а била је јака мећава, тоалет је био од сламе и Степан је пробио сламу и побегао из наших руку. Нама су све податке давали из Врховке земљаци Петар Римарчук, Жабски и Пуч“.
… У Носелску у Ривењској области била је једна комсомолка Мотрја. Ми смо је ухватили у Врховци и одвели смо је ка старом Жабском да јој живој извади срце. Стари Саливон је у једној руци држао сат, а у другој срце, да би проверио колико ће још срце откуцавати у руци. И када су дошли Руси, синови су хтели да му поставе споменик, кажу, борио се за Украјину.
Ишла је Јеврејка са дететом, побегла из гетоа, зауставили су је, пребили и у шуми закопали. Један наш бандеровац је пратио девојке-Пољакиње. Наредили су му да их уклони и он је рекао да их је бацио у поток. Њихова мајка је дотрчала, плаче, пита да ли сам ја видела, кажем не, идем да тражим, идем над тим потоком, ја и мајка тамо. Дата нам је наредба: Јевреје, Пољаке, заробљене Русе и оне који се скривају, све давити без милости. Задавили су породицу Северинов, а кћерка је била удата у другом селу. Дошла је у Романово, а родитеља нема, она је почела да плаче и почела да ископава ствари. Дошли су бандеровци, узели одећу, а девојку живу у том истом сандуку затворили и закопали. И остало је кући њених двоје мале деце. А да су деца дошла са мајком, то би и они завршили у том сандуку. У нашем селу је био још и Кубљук. Њега су послали у Котов, Киверцовски рејон, на рад. Радио је он недељу дана и – одсекли су главу Кубљуку, а кћер му је узео момак из суседства. Бандеровци су наредили да убију кћер Соњу и Василиј је рекао: „Идем у шуму по дрва“. Пошли су, Василиј је довезао Соњу мртву, а људима је рекао да је убило дрво.
У нашем селу је живео и Ојцјус Тимофеј. Стари, стари деда, што је он рекао, тако је било, био је то пророк од Бога. Када су дошли Немци, одмах су их известили да постоји такав у селу и Немци су одмах отишли до старог да би им рекао шта ће бити са њима и нама… А он им говори: „Ништа вам нећу рећи јер ћете ме ви убити“. Преговарач је обећао да га прстом неће пипнути. Тада им је деда рекао: „До Москве ћете доћи, но отуда ћете бежати како стигнете“. Немци га нису дирали, но када је стари пророк рекао бандеровцима да дављењем људи по Украјини они неће ништа урадити, дошли су бандеровци и били га све док га нису дотукли намртво.
Сада ћу описати своју породицу. Брат Стефан је био заклети бандеровац, но ни ја нисам много одударала од њега, свуда сам ишла са бандеровцима, иако сам била удата. Кад су дошли Руси почела су хапшења, одводили су људе. Нашу породицу такође. Оља се договорила на станици и њу су пустили, но дошли су бандеровци, одвели је и задавили. Остао је отац са мајком и сестром Нином у Русији. Мајка је била старица. Нина је одједном одбила да иде да ради у Русију, тада јој је руководство предложило да ради као секретар. Но, Нина је рекла да не жели да држи совјетско перо у рукама. Поново су јој пошли у сусрет: „Ако нећеш ништа да радиш, онда се потпиши, да ћеш откривати бандеровце и ми ћемо те пустити кући. Нина није дуго размишљала, потписала је и пустили су је кући. Још Нина није успела доћи кући, а већ су је чекали бандеровци, скупили сабрање момака и девојака и организовали суђење Нини: гледајте, као, ко подигне на нас руку, сваки ће тако проћи. До дан данас ја не знам куда су је дели.
Цео свој живот носила сам тешки камен око срца, јер ја сам веровала бандеровцима. Ја сам могла продати било ког човека, само ако нешто каже против бандероваца. А они, проклетници, нека су и од Бога проклети, и људима на веки веков и од Бога и од људи. Колико су невиних људи заклали, а сада хоће да се изједначе са заштитницима Украјине. А са ким су они ратовали? Са својим суседима, проклети душегубци. Колико је крви на њиховим рукама, колико ковчега са живима је закопано. Људе су одводили, но они ни данас не желе да се врате на ту бандеровштину.
Молим Вас са сузама, људи, опростите ми моје грехе“ (часопис „Совјетска Луганштина“, јануар 2004. године, N 1)…“.
135 врста мучења и зверстава, које су примењивали терористи ОУН — УПА према мирном становништву:
Забијање великог и дебелог ексера у лобању.
Скалпирање (исецање косе заједно са кожом са главе).
Удар чекићастом страном секире по лобањи главе.
Удар чекићастог дела секире по челу.
Урезивање „орла“ на челу.
Забијање бајонета у предео између слепоочнице и увета.
Изрезивање једног ока.
Изрезивање оба ока.
Откидање носа.
Резање једног увета.
Резање оба увета.
Пробијање деце шиљатим кољем.
Пробијање заоштреном дебелом жицом скроз од ува до ува.
Одсецање усана.
Одсецање језика.
Резање грла.
Резање грла и вађење језика кроз отвор напоље.
Резање грла и убацивање комада у отвор.
Избијање зуба.
Ломљење чељусти.
Цепање уста од увета до увета.
Зачепљивање уста кучином приликом транспорта још живих жртава.
Резање врата ножем или српом.
Наношење удара секиром по врату.
Вертикално пресецање главе секиром.
Окретање главе назад.
Размрсканост главе, стављањем у менгеле и завртањем вијка.
Одсецање главе српом.
Одсецање главе косом.
Одсецање главе секиром.
Наношење удара секиром по врату.
Наношење убодних рана по глави.
Сечење и скидање уских појасева коже са леђа.
Наношење других сечених рана на леђима.
Наношење удара бајонетом у леђа.
Ломљење костију ребара грудног коша.
Наношење удара ножем или бајонетом у срце или око срца.
Наношење убодних рана груди ножем или бајонетом.
Резање груди женама српом.
Резање женама груди и посипање сољу.
Резање гениталија српом жртвама мушког пола.
Резање трупа по пола тесарком тестером.
Наношење убодних удара по стомаку ножем или бајонетом.
Пробијање стомака бајонетом трудним женама.
Резање стомака и вађење напоље црева код одраслих.
Резање стомака код трудних жена са одмаклом трудноћом и стављање уместо извађеног плода, на пример, живе мачке и зашивање стомака.
Резање стомака и сипање унутра вреле кипуће воде.
Резање стомака и стављање унутра камена, а такође и бацање у реку.
Резање трудне жене и стављање унутра кућног стакла.
Кидање жила од препона до стопала.
Стављање у препоне – вагину, ужарено жељезо.
Стављање у вагину борових шишарки са горњом страном напред.
Стављање у вагину заоштреног колца и продирање са њим до грла, право кроз тело.
Резање предњег дела трупа код жена баштенским ножем од вагине до шије и остављање утробе вани.
Вешање жртве за унутрашњости.
Стављање стаклене флаше у вагину и њено разбијање.
Резање стомака и стављање унутра мекиња, такозваног крмног брашна, за гладне свиње, које те мекиње ваде заједно са црвима и другим унутрашњим органима.
Одсецање једне руке секиром.
Одсецање секиром обе руке.
Пробијање длана ножем.
Одсецање прстију на руци ножем.
Одсецање дланова.
Печење унутрашње стране длана на врелој плочи кухињске пећи на угаљ.
Одсецање пете.
Одсецање стопала изнад кости пете.
Ломљење тупим алатом костију руку на неколико места.
Ломљење тупим алатом костију ногу на неколико места.
Пресецање трупа, обложеног са обе стране даскама, по пола, тесарском тестером.
Пресецање трупа по пола специјалном пилом.
Одсецање тестером обе ноге.
Сипање ужареног угља по завезаним ногама.
Прибијање руку за сто ексерима, а стопала за под.
Закивање у храму на крсту руку и ногу ексерима.
Наношење удара секиром у потиљак жртава, претходно положених на под.
Наношење удара секиром по целом трупу.
Комадање секиром целог тела на комаде.
Ломљење ногу и руку живим људима са такозваним ремењем.
Пробадање језика малог детета за сто, које после виси на њему.
Резање детета ножем на комаде и разбацивање комада около.
Расецање стомака деци.
Закивање бајонетом за сто малог детета.
Вешање детета мушког пола за гениталије за ручку од врата.
Кидање зглобова ногу детета.
Кидање зглобова руку детета.
Дављење детета стављањем преко њега свакојаких прња.
Бацање живе мале деце у дубоки бунар.
Бацање детета у пламен запаљене куће.
Разбијање главе новорођенчета, узимањем за ножице и ударом о зид или пећ.
Вешање монаха за ноге око олтара у храму.
Набијање детета на колац.
Вешање жена на дрво са ногама горе, уз иживљавање са њима – резање груди и језика, сечење стомака, вађење очију, а такође и резање ножем делова тела.
Закуцавање ексерима за врата маленог детета.
Вешање на дрво са главом нагоре.
Вешање за дрво са ногама нагоре.
Вешање за дрво са ногама нагоре и паљењем главе одоздо ватром потпаљеном испод главе.
Бацање са литица надоле.
Утапање у реци.
Утапање бацањем у дубоки бунар.
Утапање у бунару и бацање камења на жртву.
Пробадање вилама, а после печење комада делова тела на ватри.
Бацање на шумској пољани одраслог у пламен ватре, око кога су украјинске девојке певале песме уз звуке хармонике.
Забијање колца у стомак у потпуности и његово причвршћивање у земљи.
Везивање човека за дрво и пуцање у њега као у мету.
Извођење на мраз голог човека или у доњем рубљу.
Дављење конопцем намазаним сапуницом, затегнутим око врата – ласом.
Вуча по улици тела уз помоћ конопца, затегнутог око врата.
Везивање нога женама за два дрвета, а такође и рука изнад главе и резање стомака од препона до груди.
Кидање тела уз помоћ ланаца.
Вуча по земљи уз помоћ колица.
Вуча по земљи мајке с троје деце, привезаних за коњска кола тако да је једна нога мајке везана ланцем за кола, а друга нога мајке – са једном ногом најстаријег детета, а за другу ногу најстаријег детета привезано је млађе дете, а за другу ногу млађег детета привезано је најмлађе дете.
Пробијање тела у потпуности са цевком карабина.
Стезање жртве бодљикавом жицом.
Везање бодљикавом жицом истовремено две жртве.
Стезање бодљикавом жицом истовремено неколико жртава.
Периодично стезање тела бодљикавом жицом и сваких неколико сати поливање жртве хладном водом са циљем да дође себи и осети бол и страдање.
Закопавање жртве у стојећем положају у земљу до врата и остављање у таквом положају.
Закопавање у земљу до врата живих људи и касније одсецање главе косом.
Раскидање тела по пола уз помоћ коња.
Раскидање тела по пола завезане жртве за два савијена дрвета која се касније ослобађају.
Бацање одраслих у ватру запаљене куће.
Спаљивање жртве која се претходно полије керозином.
Стављање снопова сламе око жртве и касније потпаљивање, на тај начин правећи Неронове бакље.
Забијање ножа у леђа и остављање његово у телу жртве.
Набијање новорођенчета на виле и његово бацање у пламен ватре.
Сечење коже са лица у браздама.
Забијање дубових колаца међу ребра.
Вешање на бодљикаву жицу.
Дерање коже са тела и поливање ране мастилом, а такође и поливање врелом водом.
Прикивање тела за ослонац и бацање на њега ножева.
Везивање, окивање руку бодљикавом жицом.
Наношење смртоносних удара лопатом.
Прибијање руку за праг куће.
Вуча тела по земљи за ноге, свезане конопцем.
Превод ФСК са руског: http://allpravda.info/content/3496.html
