Јевгениј Супер
Ових дана је наш председник В.В.Путин потписао наредбу која је податке Министарства одбране о губицима до којих дође при вршењу специјалних задатака у миру сврстала у државну тајну. Уз помоћ Стејт департмента САД који је ову наредбу назвао покушајем да се сакрију губици у Украјини, известан немир су направили и „новинари&блогери“ са руског говорног подручја. Они сматрају да је нови пропис унет да би се затворила уста управо њима, новинарима и блогерима, који врше личне истраге о учествовању руских грађана у украјинском конфликту.
Да подвучемо: то представља дупли апсурд. Прво, како би им се запушила уста Министарство одбране би прво морало да призна да у Украјини врши већ поменуте „специјалне задатке у миру“.
Друго, већ је читава година како ни западне земље, ни домаћи блогери нису дали никакве убедљиве доказе да руске јединице заиста учествују у рату у Донбасу, мада у вези с тим није постојала никаква забрана изношења. Све то омогућује да се претпостави да се смисао наведене наредбе тумачи погрешно.
Мада, ако се гледа на догађаје последњих година, може да се учини да су ратови отишли у прошлост, без обзира што и даље по читавом свету теку реке крви. На пример, председник Порошенко никако не жели да у земљи прогласи ванредно стање и упорно и даље грађански рат у Донбасу назива антитерористичком операцијом. Његова упорност се може лако објаснити, јер ако се рат назове рат, то ће Украјини чак и хипотетички затворити доступ за добијање западних кредита, а да и не говоримо о надама на брз улазак у ЕУ и НАТО.
Ни Русија не жели да Украјини објави рат, мада од ње то упорно захтева један део њеног становништва. На доношење такве одлуке Руску Федерацију индиректно гурају и дипломате САД-а. Међутим, ништа од тога не оспорава чињеницу да се Руси без икаквог наређења Министарства одбране већ читаву годину боре на страни ДНР и ЛНР, прво у редовима добровољаца, а затим и у формираним оружаним снагама.
А сада – оно главно!
Чини се да наредба о поверљивости података о губицима у току тајних операција у миру представља превентивну меру за случај да руска армија или неко безбедносно надлештво ипак буде приморано да на територији Украјине спроводи такве операције.
Да подсетимо да је још у марту парламент Украјине донео закон (који је тренутно на разматрању код П.Порошенка), који дозвољава украјинским тајним службама да врше тајне операције на „окупираним“ територијама Донбаса, односно, у суштини – диверзије, било да се ради о уништењу политичких или војних вођа република (што се већ врши) или о нападу на елементе инфраструктуре и индустрије.
Више уопште није фантастичнан развој догађаја при коме ће руска војна лица сасвим отворено да се супротстављају украјинским у Донбасу, али ће се све то као и до сада називати како било, само то никако неће бити рат. Присетите се макар хронике из августа 2008. када су руски миротворци ратовали против грузинске армије, мада се све подводило под операцију „под притиском ка миру“, а у односима две земље се завршило само привременим кидањем дипломатских веза и изласком Грузије из Заједнице Независних Држава, који се већ од раније очекивао.
Још један очигледан пример представљају дејства ВВС САД који одавно по читавом свету беспилотним летилицама бомбардују оне који им се не свиђају, а да при том нису у стању рата са државама чије територије нападају.
Полазећи од свега реченог – потписана наредба може да се схвати као индиректна потврда спремности Русије да при одређеним околностима може да започне тајне операције, али да при том чува формални изглед мира. И уопште није обавезно да до тога дође баш у Украјини, или само у Украјини. То је просто захтев нових обичаја ратовања. Али неки би ипак морали то да схвате и као сигнал упозорења са наше стране.
———————————-
Превод са: http://www.odnako.org/blogs/k-zasekrechivaniyu-poter-v-mirnoe-vremya-zachem-eto-nuzhno/
