Виктор Мараховски
Поштовани читаоци!
Пре неколико дана је десет хиљада становника Блиског Истока ушло у Аустрију са територије Мађарске. Тако је број оних који траже политичко прибежиште у 8,4-милионској земљи, ако се сабере са онима који су од почетка године прешли аустријску границу, већ прешао бројку од око 100.000. Ако тај темпо остане, до краја године ће број становника Аустрије бити већи од садашњег за 2 – 3 процента.
Механизам појаве „тренутних националних мањина“ (јуче нису били овде, а данас је дошљак већ сваки двадесети) интересантан је и сам по себи. Сећамо се да је међу глобалистичким идеалима пре 15 – 20 година постојао и идеал који се звао „мобилне масе“. Односно масе за манипулацију, спремне да се у сваком тренутку пребаце са једног краја света у други. И да при том подрже политичко-економску конструкцију која је почела да се урушава. Рецимо, у тамо некој Немачкој која се запетљала у обавезама, економији, женским амбицијама и осталом, становништво је од 1972. престало да се множи. Нема везе – само треба да се замене они који су испали из строја. Уосталом тај процес је довољно стар и довољно уходан: данас, за последњих 25 година 1 петина становништва Савезне Републике Немачке је већ замењена. А, с обзиром да у последњих 5 година број становника и тако опада (од 2005. он је смањен за милион људи) – увоз нових ратоборних становника не представља катастрофу, макар се некима тако чинило.
Али за нас је, драги читаоци, интересантније нешто друго. Садашња „мигрантска криза“ већ данас Европљанима мења политичку оријентацију. То је интересантно зато што може да дође и до нас.
Да поново погледамо Аустрију. Уочи предстојећи локалних избора, заказаних за октобар, по рејтинзима је прво место опет заузела Партија Слободе, први ДПНИ Европске уније, коју је основао први Поткин Европске уније, покојни Јорг Хајдер. Њу подржава, како јавља «Гардиан», 29% становништва, тако да остале партије не могу да јој буду конкуренти.
У Великој Британији, чије руководство ових дана са саосећањем грми о спремности да преузме чак 5 хиљада Сиријаца (при том уз обале ЕУ сваког дана стигне по 6 – 7.000 илегалаца), последње испитивање је изненада показало, први пут, да већина њених становника жели да напусти Европску унију.
Осим тога, 2/3 Британаца се залаже да се јединице за специјалну намену поставе на нашу границу евротунела, у француску луку Кале, како би се тамо зауставила река миграната која жели да се пробије на острво. Интересантно је да ту идеју, идеју да се британски специјалци разместе у Калеу, подржава и 54% Француза. Без обзира што, чисто историјски, за француско ухо изјава да се «Британци позову у Кале» звучи потпуно исто као и за Русе «позвати немачке специјалце у Лењинград» или «позвати француску легију у Севастопољ».
И, најзад, Шведска. Земља са отприлике 12% имигрантског становништва, са врло коректном политичком идеологијом. Према испитивањима која су извршена прошлог четвртка, најпопуларнија партија у земљи је постала потпуно антиимигрантска политичка снага, која води порекло од неонацистичког покрета, „Шведски демократи“. Умерене и социјал-демократске партије које су међу собом делиле шведску власт, читавих последњих 100 година и првих 15 овог века, имају по 20 и 23% подршке становника. али сада Шведски демократи имају 25% подршке, саопштава „Форејн полиси“.
Изузетак, и то јасан, представља главни циљ садашњег таласа миграције – Немачка. Анкете кажу да 66% човечно расположених Немаца жели да се јадни људи пропусте у њихову земљу.
Наравно, при том не сме да се заборави једна ситница: Немачкa последних седам деценија представља окупирану земљу – у директном војном, политичком, информативном и идеолошком смислу. Односно, окупатор има право не само да без дозволе прислушкује телефон канцелара СРН или да по њеној територији где му падне напамет смешта балистичке ракете, већ и да директно, преко немачких медија – потпуно званично контролисаних, програмира и немачко јавно мњење.
Зато паљења и покушаји упада у „избегличке центре“ можда много тачније изражавају право расположење појединих немачких општина.
Јасно је да чак и уколико постоји подршка већине становника, никакве националистичке или реваншистичке партије (ма колико биле „плишане“), у Немачкој неће доћи на власт. Једноставно им неће бити дозвољено, сви популарни ултрадесни ће при узлетању бити сасечени. Убациће им огрезле у компромитовање вође ( већ се дешавало!), компромитоваће постојеће (и то се дешавало!) или ће једноставно партијски актив да пошаљу на суд (дешавало се већ много пута!).
Али ствар је у томе да већина других европских земаља није тако отворено окупирана. Последица је: није искључено да ће „мигрантска криза“ постати окидач за легитимизацију неких нових форми евро-нацизма.
О том пројекту смо писали још пре неколико година. Да укратко подсетимо: евро-нацизам ће скоро сасвим сигурно бити подвргнут ребрендингу. У њему неће бити ничега што би подсећало на крематоријуме. И не само на крематоријуме, већ ни на шта пређашње. Само ће основна идеја подсећати на његовог дивљег родитеља.
На пример, евро-нацизму неће ни на памет пасти да истребљује расне мањине. Евро-нацисти нису толики идиоти да не знају да преброје сопствену децу. Само се предратна Европа гушила у деци и младима са којима није знала шта да ради.
Савремени европски нацизам ће бити баш брига и за проширење животног простора. Из истог разлога: само пре 70 година Европљани су били спремни да покољу све Абориџине и да се преселе тамо где су ови живели, а сада се дешава да не успевају да попуне ни градове које су сами градили.
Зато ће савремени евро-нацизам представљати идеологију не етничку, и не експанзивну, већ пре класну и одбрамбену.
То ће бити идеологија европских становника који су још увек, али само за сада, у већини оних који би хтели да сачувају ако не своју већину, онда бар своје привилегије.
А држаће се на мишљењу да СВАКИ носилац европске социјално-ќултурне матрице представља аристократу своје врсте, а да је Западна Европа са свим њеним достигнућима – инфраструктуром, архитектуром, книжевношћу и другим – искључиво његова својина. С гледишта евро-нацизма главни задатак Европљанина је да чува набројану имовину и да је не дели са непотпуним људима, јер је њихов задатак да перу веш и чисте улице. Јер та служинчад прво – све ће да уништи, а друго – она се клања туђим боговима и зато нема никакве везе са хришћанским фамилијарним вредностима западног Европљанина.
О томе, уосталом, да савремени евро-нацизам „штити“ хришћанство не као идеју, већ баш као породични свећњак говори и једноставна статистика: дошљака је у европским црквама видљиво мање него бирача код тзв. „десних националиста“. Уосталом, и већ данас заборављени Брејвик као карикатура на ту европску масонерију је био врло прецизан: витешке ознаке, гомила симболике, маса прочитаних којекаквих књига и истовремено потпуно дегенерисана маштања и одлично вино из колекција и колективни секс од 2 хиљаде евра.
А сада – оно најважније.
Ствар је у томе, поштовани читаоци, да су интереси аутохтоне европске стоке стварним елитама западних земаља блиски таман колико и интереси дошљачке стоке.
Односно, „евро-нацизам“ ће, наравно, бити обновљен, па чак и легализован, али не као неки нови талас која ће европске нације да изведе из дуготрајне егзистенцијалне кризе и да им да нове задатке. Не, он ће бити згодан као још једна алатка маргинализације те исте већине. Као још једна алатка ситњења друштва на различите „гетое убеђења“.
Јер савременим елитама читавог света уопште није потребно тзв. друштво којим се влада. Њима је довољно и беспомоћно друштво.
А шта је беспомоћније од развлашћеног друштва у коме се „леви“ и „десни“ препиру не о својини производних средстава, већ о привилегијама сексуалних девијаната? У коме се „националисти“ и „хуманисти“ препиру не о начинима јачања породице, већ о томе да ли да са дошљацима деле социјалу или не.
Беспомоћна развлашћена већина ће саму себе терати у … због гомиле противуречних последица, не размишљајући о узроцима. А обзиром да узроци леже у баналној експлоатацији те већине од мањине која њом управља – радном, потрошачком, политичком експлоатацијом, без имало савести – елитна мањина ће „борбе дилеја“ подржавати из све снаге.
Па чак и могућу катастрофу конструкције која се зове „европско друштво“ – уколико се тако нешто појави – постараће се да учини испланираном.
————————————
Превод са сајта: http://www.odnako.org/blogs/korennoe-bidlo-protiv-ponaehavshego-k-perspektivam-evro-nacizma/
