-Можда су их у Лубјанки терали да пишу тих 100 тајних пријава? Терали их силом?
Ма ко може да натера да се пише тајна пријава за невиног човека? На пример Рокосовски – избили су му зубе. Никога није издао. Ни генерал Горбатов. И будућа жена маршала Катукова је 1937.године такође доспела „под бич“ али није написала ни једну пријаву. Зато су они који нису никога пријављивали такође остављали интересантна сведочења – они пишу да су били са таквим и таквим људима и да су ти људи, после повратка са нове истраге са задовољством саопштавали у својој соби: Данас сам још седамнаесторицу уписао!“, „А данас сам ја још 50 уписао“. И радосно су се кикотали док не би разглавили вилице.
-А зашто је опозиција ишла на такав корак?
Ствар је у томе да је Стаљин, обзиром да је био отворено принципијелан партијски радник, њих 1935.године отворено упозорио – завршите ваш рад испод жита, није нам сада до тога. Прекидајте, јер ће доћи до чистке. 15.маја 1935. је у отвореном тексту упозорио да се формира специјална комисија за проверу чланова партије. Шта више, отворено је 4.маја 1935.године генералима рекао – престаните са заверама, знам да се спремате да понеког од нас убијете. Отворено је рекао- Не! Прекидајте, док вас нису пострељали.
Не, они су до краја све водили, а у резултату је настрадала армија – наравно да када командни врх дође у такву ситуацију, морални дух армије пада. Све те чињенице се потврђују архивским материјалом. У ономе што сам рекао нема ни једне измишљене речи или претпоставке. Све то јасно потврђују архивски материјали. Како да се после тога оцењују поступци опозиције? Како да се оцене сви ти вапаји који се односе на репресије?
-Сада је 1937.година направљена као симбол читавог периода Стаљинове власти.
Што се тиче цивила све бацати на Стаљина, уопште – комплетну измишљотину репресија – то је злочин. Јер није он иницијатор. Шта се догодило? 5.децембра 1936.године је донет Устав, најдемократскији устав тог времена у читавом свету. Први пут у историји Русије требало је да се одрже тајни алтернативни избори. И то тајним гласањем. Шта више, опозиција је покушавала да то онемогући још у време док је писан нацрт устава. Овако или онако Стаљин је ипак успео да посао доведе до краја.
Али радило се о томе, да је опозиција одлично схватила: уз те нове изборе за нови Врховни совјет Стаљин планира да изврши мирну ротацију читавог владајућег елемента. А њих има око 250 хиљада. Уосталом, НКВД је на толики број оптужених и рачунао. Они су све схватали, али – како да раде? Нико није желео да се одвоји од своје фотеље и истовремено су сви они одлично схватали још једну околност – у дотадашњем периоду они су такве ствари чинили, посебно у периоду индустријализације и колективизације да их народ не би изабрао ни са задовољством, ни без њега, већ би им свима поразбијао главе. Било је много партијских секретара чије су руке до лаката биле у крви.
-И Хрушчова?
Наравно. Шта тај није све чинио! Како би ублажили улогу тих нових избора уочи стављања на снагу упутстава о њима организован је пленум ЦК БКП(б) после кога је група првих секретара, на челу са Хрушчовом и заједно са првим секретаром Западно-сибирског обласног комитета ВКП(б) Робертом Ејхе, најжешћом фигуром међу крвожедним вампирима – та два гада су почела да притискају Стаљина, тврдећи да прво треба да се грађанство очисти од свих контрареволуционарних елемената, кулака и осталих, као и остатака буржоаских партија, царских елемената. Па тек после тога да се изађе на изборе.
А зашто су притискали кулаке? Ради се о томе да је у периоду 1934 – 1935.година генерални тужилац СССР-а Вишински извршио масовну рехабилитацију и повратак назад такозваних „исељених“ сељака у поступку колективизације и примене „закона о три кукурузна клипа“. Он их је рехабилитовао. А они су се вратили врло огорчени. Са једне стране су били захвални совјетској власти, клели су се у Стаљина, али са друге – били су врло љути лично на прве секретаре који су их трпали у затвор.
Тамо је била потпуна самоуправа – у једној области је Хатајевич, драг човек, у својој посебно одабраном региону је у току колективизације фактички објавио грађански рат. Резултат је био да је Стаљин био натеран да му припрети да ће га зачас стрељати уколико не прекине да се потсмева људима. Наравно, народ је 1937.године све то још памтио – он је једноставно требало да гласа и крвопије као Хатајевич би се нашле тамо где им је и место.
Стаљин је стварно био замислио операцију мирне ротације, он је то испричао Хауарду Роју, америчком новинару, у марту 1936.године. Он је изјавио да ће ти избори бити прави корбач у рукама народа за смену руководећих кадрова, и баш је директно употребио ту реч – «корбач». Зар ће још јучерашњи «богови» у својим срезовима да трпе корбач? Они су захтевали санкције због чистки.
Стаљин је био принуђен да им дозволи, али је поступио врло лукаво – одобрио им је мали рок – свега пет дана. А када се он завршава – недеља је. Сматрао је да ништа неће успети. Али се испоставило да су ти гадови већ у рукама имали спискове. И буквално већ сутрадан су кренули телеграми – први су Хрушчов и Ејхе. А после је свог драгог пријатеља Ејхеа, који је 1939. стрељан, и то праведно, због свих његових суровости, Хрушчов 1954.године рехабилитовао као првог.
-Ви сте проучавали феномен издаје неких представника највишег војног руководства СССР. До издаје је долазило не само у рату, већ и после Стаљинове смрти? Уосталом, већ сте више пута говорили: убиство Стаљина?
Да, ја сам сигуран – то је било убиство. Број чињеница доказује да је он убијен. Најједноставнији пример који сви знају – када човек умире, по старинској традицији, на очи му се ставља метална парица како би му се затворили капци. Ако се то дешава у пољским условима, једноставно се преко очију превлачи рука – затварају их. Лекар највишег ранга, Чеснакова, која је позвана док је Стаљин умирао, ставила му је на очи по пару. Али се очи под њиховом тежином нису затвориле.То значи да је он био отрован. Зато што капци остају у положају у коме је организам отрован. После му их затварају силом.
-Како сте згодно рекли у једној од својих књига: историја је извиђање уназад и може да се догоди да ћемо данашњу стварност сазнати тек у будућности. Али, ипак, на ком је историјском путу Русија данас, како ви мислите? Постоји ли аналогија са „издајом елите“ из 1937.године када чиновници који су храњени из државних јасала нису хтели да оставе своје фотеље, а нису могли ни да раде јер једноставно не би ни били реизабрани?
Потпуно сте у праву, ситуација је врло слична. Слична је зато што Путин, по свему судећи, нема довољно снаге или одлучности, без обзира што је прилично одлучан човек, да изађе на крај са свим барабама. Али шта мене запањује? У многим штампаним медијима само што не псују, а о свему осталом пишу, – критикују владу и министре – највише за транспорт и економију. Набиулину толико критикују да би било боље, извините, одмах да је стрељају него да настављају са критиком. Па- поставља се питање: зашто ти, мој драги човече, то не видиш?
У реду, сви сматрају и покушавају да натуре мишљење да он неће да дира „своје“. У реду, нека је и тако. Чак можемо да закључимо и да је то врло људска особина. То значи да он сматра да је он лично одговоран за њих. Али зашто те барабе не сматрају да су оне одговорне онима који су им дали толику власт, толику удобност и такве могућности. Зашто они не сматрају да су одговорни за то што им он фактички чува животе? Јер када би их отпустили – њих би растргли.
Добро је што ми подржавамо ослабелог Башара Асада, добро је и што смо вратили Крим, али можеш да вичеш до изнемоглости „алве – алве“ – у устима ти неће од тога постати слађе. Тако је и са Мантуровом, или Уљукајевом кога су прозвали „ронилац“ јер сваки пут мери колико је дубоко дно. Проучава „дно пада“, на интернету пише стихове свом сину, они пише – само погледајте – „у овој земљи је живот немогућ, ово је одвратна земља, бежи, сине, одавде“. Или Кудрин?
За оно, што тај „стручњак“ проповеда њега би у своје време, као његовог претходног колегу Брилијанта-Сокољникова, народног комесара за финансије – стрељали. Потпуно исте мисли су код Кудрина. Загрцнуо сам се кад сам видео чак и исту цифру – Сокољников је почетком ’30.година вршио пропаганду потребе да се развој одвија са цифром од максимално 7% годишње. И Кудрин је лупетао исто то.
-То је било када је требало да се изађе на – на сваких седам сати по предузеће?
Да, Стаљину је требало да се повећа темпо акумулације, а да би се дошло до тога је требало 16 – 25%, па су тако и чинили пред рат. То је фантастика, ни једна држава у свету себи није могла да дозволи нешто такво, и до сада нико није премашио тај рекорд. Ето шта се радило.
-А постојали су и „ауторитарни режими“ (за шта криве Стаљина), и „либерални слободни“, ево, сада је код нас „слобода тржишта и демократија“ – а таквог темпа нема. Зашто? Суштина је била другачија или стваралачка идеја?
Да, идеја стваралачка, а садашња власт нема идеја. Када сам чуо да је Путин отишао да отвори „Јељцинов центар“ рекао сам – готово је, крај је твом ауторитету, друже пуковниче. Дотле се он досетио да се врло озбиљно дистанцира и да се фактички „очисти“ од јељцинске прошлости. Јер он је председник већ трећи пут. Сто пута су поновили његове речи да је рушење Совјетског Савеза велика геополитичка катастрофа. Много је критиковао начин живота ’90.година. Нико није више ни помишљао да га штипа због прошлости из Јељциновог времена. Кад они – 7 милијарди тамо угурали.
-То јест – дали су за шта? За идеологију?
Ма каква идеологија „јељцинизма“? То је била идеологија рушења. Рушења личности, рушења друштва, државе, Отаџбине. Путин покушава да обнови оно што је за време Јељцина уништено. Али такав темпо, као у доба Стаљина, они никада неће моћи да постигну. У Јељциново време је рушено оном брзином, којом се у време Стаљина градило. Јако брзо. Али патриотизам се не постиже само спољном политиком. Људи то осећају, ето – скоро ће избори за Државну думу и доћи ће до велике извитоперености, биће много скандала и „брилијантски“ чиновници ће бити принуђени да иду на фалсификовање. Зато што много њих неће проћи. Народ се уморио од тих углађених папагаја.
-Уочи Дана сећања и туге у бившем Лењинграду је постављена меморијална табла маршалу Манерхејму – зар и то није својеврсна издаја?
Није се смела таквом човеку поставити меморијална табла у граду чији становници још увек јако добро памте невине жртве блокаде до које је дошло и уз помоћи финских војних јединица. Како је могуће да је то урађено? Покушаји Мединског да се оправда пред становништвом Петербурга, које је врло узнемирено викало – то не сме да се постави – његови покушаји да кажу да „не треба да се буде више свет од Римског Папе“, у том питању – од Стаљина, који је хтео да заштити Манерхејма, нису били одрживи.
Мединског је, као доктора историјских наука, срамота да говори тако нешто, он је одлично знао да Стаљин није дирао Манерхејма само из једног разлога – зато што је то било договорено са Западом, а пошто он Финску извлачи из рата, њега неће оптуживати као ратног злочинца. Ето то је било све. И ето зашто Стаљин није дирао Манерхејма. А да ли га је штитио – није. Јер Манерхејм је био злочинац. Стаљин је то одлично знао али је то учинио да омогући смањење жртви руског народа, како би се што пре ослободио фронта са Финском.
Ко је саветовао Мединског? Ко је Финска да се ви њој 22.јуна клањате? Манерхејм је својим злочиначким понашањем 1920 – 1922.год. пре рата доказивао да је он непријатељ Совјетског Савеза. Зашто се нисте присетили да је 11. јуна 1941.године Финска потписала званичан уговор с хитлеровском Немачком о заједничком нападу на Совјетски Савез? Зашто се нико није сетио да нам је Финска рат објавила пре него што нас је Хитлер напао? Зато што је 17.јуна у Финској објављена општа мобилизација што је у то време аутоматски значило рат. Зашто нисте погледали према Пискаревском гробљу, на коме леже стотине хиљада невиних жртви? Зашто сте поставили споменик злочинцу, какав је био Манерхејм? Он је све своје заслуге пред Руском Империјом, пред Русијом, које ја не негирам, прецртао, зато што је учествовао у таквим злочинима, зато што је на његовој савести таква количина жртви. Зашто није хтео да чује гласове становника Лењинграда?
Идите – поклоните се Хесовом гробу, посетите град у коме се родио Хитлер и тамо спуштајте венце – све ће исто бити. Како сме да се не рачуна мишљење читавог народа, чак и само конкретних становника конкретног града који је толико настрадао у време рата – изволите, постављају меморијалну таблу човеку који је учествовао у организовању те блокаде?!
У Русији је на снази издаја народа, а то је страшно и опасно.
Крај
ПРЕВОД ФСК СА: https://pandoraopen.ru/2017-05-22/tajna-22-iyunya-vtoroj-eshelon-zogovora-tuxachevskogo/
