Фил Батлер
Скоро све је готово.
Јуче увече, разговарајући у башти са својим колегом из Холандије, дошао сам до коначног закључка: у последње време Америка је изолована од великог дела осталог света.
Бараку Обами и гомилици добро припремљених неоконзервативаца успело је да учине оно, што нису могле ни империје.
Нас су издали наши, мир је до носа сит америчке хегемоније и притисака, а на Истоку се рађа нова звезда, која се већ сада лако препознаје.
Када је пре недељу дана председник Русије Владимир Путин говорио на конференцији за штампу о резултатима самита БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Уфи, ја сам на њему запазио познати осмех.
Није да сам ја баш неки Путинов психоаналитичар, али без обзира на све, приметно уморни вођа није успевао да сакрије несумњиве знаке мисли да је из важног сукоба изашао као победник. Пошто су се ујединили са две трећине света наше планете сада се Руси, а не Њујорчани или калифорнијска елита, налазе у центру светске арене.
Шефови 15 земаља са три континента су се нашли у Уфи како би објавили да су постигли и индивидуални, и колективни „камин-аут“ – излаз из сенке пословних интереса Сједињених Држава.
Састанци господина Путина испред и иза затворених врата завршени су конкретним споразумима, не само оним који та удружења стављају у међународни контекст већ таквим, да дају базу за сарадњу у области спољне политике, као и оним који стварају услове за широку узајамну трговину и реализацију гигантског потенцијала за масивно инвестирање и размену технологија.
Пошто је дала изјаву коју је дала, Русија је са осталим земљама ефикасно одузела Сједињеним Државама и њиховим савезницама приступ немерљивом потенцијалу који оне поседују. Такозвани „свет у развоју“ представља потпуно нов свет – то је јасно као дан. Али то још није све…
Да наведемо и цитат из Путиновог иступања пред представницима штампе: „ …први пут за читаву 15-ѓодишњу историју Шангајске организације донета је одлука да се повећа број чланица организације: потписани су документи о почетку процедуре пријема Индије и Пакистана. На тај начин се шире могућности ШОС-а за супротстављање савременим изазовима и претњама и битно се повећавају политички и економски потенцијали организације.“
Молим вас, схватите прави смисао тих речи. Једну страну економско-стратешке монете представљају Сједињене Државе и све подељенији савез западних земаља. Са друге је, по праведним оценама, прогресивна група са практично немерљивим ресурсима и потенцијалом. Некадашњи смртни непријатељи, какви су на пример били Индија и Пакистан сада имају заједничке интересе за побољшање живота људи у њиховим земљама. Ако се погледа на Индију и Кину, које су некада биле врло близу озбиљног конфликта, данас видимо њихово логично удруживање. Предност и синергија су јасни, данас Северна Америка представља острво, Велика Британија је одавно изгубила свој некадашњи значај, а ЕУ се једноставно праћака тек да не би сасвим потонула.
Све речено, заједно са Евроазијским економским савезом, усмерено је ка свргавању долара са позиција главне светске валуте и представља довољно очигледан знак да моје сународнике чекају озбиљне непријатности. Јуче је мој холандски пријатељ Холгер Екхоф, стратег, изнео претпоставке о томе шта може да постане прави смртни ударац за америчку хегемонију. И, на жалост, може да се испостави да је у праву. Говорећи о узајамним односима Немачке и САД, Екхоф је оштро осудио недавне кораке Вашингтона: „Уколико Немци избаце Америку из своје земље, што мирно могу да учине, то је, Филе, крај. Сада не зависи Немачка од Америке, већ обрнуто. Данас се Америка нашла у изолацији и може да се деси да се и не поврати“.
Принуђен сам да се са његовим мишљењем сложим, посебно уколико се узме у обзир развој догађаја у односима САД, Немачке и ММФ-а по питању Грчке. Потпуно је јасно да је одмах после грчког референдума дошло до поноћног сусрета у вези са напуштањем Грчке, али да ли би се ММФ усудио да Ангелу Меркел и Немце гурне у плићак због програма о ванредном финансирању? Reuters-ова репортажа само потврђује Екхофово мишљење. Сада све почиње да стаје на своје место. За Путина и БРИКС се припрема нови економски терен, а ММФ користи своје полуге како би радио на геостратегији односа ЕУ и Грчке (уз подршку САД и британских банкара), при чему је Немачка увучена у врло сурову игру. Иза кулиса већ напорно раде Форекс и регулатори фондова, који захваљујући ономе што се дешава у Грчкој зарађују (преко камата) нове милијарде. Чим се сазнају резултати гласања у корист нових мера стезања каиша почеће нагли раст азијских акција.
Са једне стране Ангели Меркел ће се супротставити франкфуртски банкари који ће морати да празне новчанике, Америка која ни у чему нема добре намере (погл. причу о шпиjунажи NSA) и која покушава да натера Немачку да изврши економско самоубиство, а са друге – свет који се одбија од обале захваљујући кормилу којим управља Владимир Путин. Како ми је јуче рекао Екхоф „довољно је да се пропусти само један корак, и Америци ће на европској сцени бити крај“. Он је у праву, без Немачке као оперативне базе (економске или војне) Путин може поново да измисли СССР или још нешто слично томе. Тужно је да 99% Американаца појма нема о геополитици, а 100% њих сматра, као и пре, да смо ми у ’80.годинама. Али нисмо!
Одговарајући на питање новинара ТВ-канала „Росија-1“ господин Путин је означио опасност новонастале ситуације и у односу на америчку, и у односу на светску економију. Говорећи о економским тешкоћама Русије и БРИКС-а, као и о замршеним односима ЕУ са Грчком, председник Русије је прокоментарисао ситуацију са америчким дугом: „И у Сједињеним Државама је привредни раст све спорији, код њих је, то се зна, ниво задужености изнад нивоа БДП-а. Мислим да не грешим, јер БДП земље је, колико ја знам, 17,8 билиона, а дуговања су већ 18,2. То није озбиљан проблем само за САД, већ и за светску економију.“
Рано или касно Американци (и Немци) ће морати да погледају чињеницама у очи. Већина западних демократија је друге земље „користила“ ради својих себичних циљева. Субсидиране цене гаса, бесконачна и рушилачка потрошња коју подстичу незасите корпорације и колективно заглупљивање становништва ускоро ће показати своје катастрофалне последице. Током деценија Американци су без мере користили светске природне ресурсе. Свака кућа у Америци је до тавана набијена јефтиним, погубни за екологију, пластичним ђубретом. Застарели смартфони сада представљају успешан бизнис, ђубришта са пластиком су препуна, а последњи угљенисани остаци шљунка за гориво који је вађен из потпуно искоришћених нафтних бушотина, данас само појачавају агонију највеличанственије земље на свету.[] Северна Америка и Западна Европа троше 60% светских ресурса, док половина света изван тих региона живи са отприлике 2 долара дневно. Ако се мало размисли, чудо је како је свет у развоју тако дуго чекао да одговори на прави начин.
Па онда, какав је одговор, каква ће бити завршна игра западних држава? Овде нема једноставних одговора, шансе Америке да свет уведе у нову еру су скоро сасвим осуђене на пропаст, шта год да је Бела кућа смислила. Погледајући у ММФ, тај Бретон-Вудски гли-клуб, она покушава да убеди Немачку да за спас Грчке издвоји још 90 милијарди евра. То ће, на крају крајева, довести не само до поремећаја у раду банака, већ и до угњетавања становништва ЕУ које већ пати због девалвације великих сразмера „за живот неопходне моћи“. Кредит потенцијалног кућевласника у Немачкој и другим земљама-чланицама ЕУ је скоро до краја искоришћен, мали бизнис је поједен захваљујући дажбинама, а пројекти Брисела преко фондова, који су усмерени да заштите суб-континент од Русије, већ су изгубљени због чврсте економије и изгубљених нада. Извори многих проблема са којима се данас сусрећемо могу да се открију у историји ММФ-а или Бретон-Вудског система, али пре свега због онога што је добило назив „Никсонов шок“.
Како би читалац био ослобођен од досадних и за њега непотребних историјских „излета“, довољно је да се каже да смо данас ми сви сведоци краја катастрофе „папирног новца“ који су измислили кредитори. До „Никсоновог шока“ је дошло када је амерички председник ефективно обезвредио долар САД тако што је одбио да његов курс веже за злато. Систем ММФ-а, установљен после Другог светског рата, данас је потпуно непотребан због такозваног пливајућег курса валуте, ако се упореди са претходним системом, оријентисаним на злато, сребро и/или такве драгоцене ресурсе какви су дијаманти или земља. Тада је председник Никсон говорио на националној телевизији како би убедио амерички народ да ће најједноставнији резултат те мере бити стабилизација долара. Тако се и догодило. Истина, своју стабилизацију долар дугује чињеници да је претворен у замишљену и надувану валуту, чија је вредност била онолика, колику су хтели да виде поједини банкари. Како сада примећујемо, та светска валута стварно ништа не вреди, обзиром да се свет ње одриче.
После више од 18 месеци отворене економске и политичке борбе против Владимира Путина и Русије победник се назире. Дрзак ударац који је упућен медијима од стране западног мејнстрима, апсурд у сваком кораку Барака Обаме и његових поверилаца, све то представља непоштену игру, коју је светлост дана ипак открила. Извршног директора ММФ-а, Кристин Лагард, Forbs је прогласио за 5. жену по утицају (у свету), али треба да се одговори и на питање: „На шта то она утиче?“ Има много оних који ће рећи да ММФ представља инструмент владајућих банкара западне хемисфере који Американци користе за политичко маневрисање. Извештај Карен Мејли (Karen Maley) из The Financial Review још боље осветљава неразумност спасавања Грчке. Али, овог пута то представља последњи покушај да се Грчка сачува у НАТО-у и, ако ништа друго, а оно посредно, и изван Путиновог Евроазијског економског савеза. А укратко – Обама и неоконзервативци су се уплашили да ће ЕУ одбацити Грчку и да ће њихова хегемонија заједно са Европом нагло да се прекине. Данас се К.Лагард проглашава за спаситељку обнове Грчке (тако то тврди његово величанство The Guardian), али стварност је само да је она спасила положај Беле куће и Бакингемске палате. Меркелова фактички представља јединог лидера ЕУ који потпуно схвата сво лудило тог лоповлука преко ванредног финансирања.
Мада је већ данас могуће позитивно попуштање које води обнови, Обамина администрација је ипак успела да неповратно нанесе штету Америци. Чињеница да је Меркелова јавно изнела да је категорично против стратегије спасења Грчке коју је предложио ММФ, говори нам да тај незаконити пасторак америчке политике више са Немцима неће живети у љубави. Очигледно је да су Американци и Британци извукли француску карту за форсирање игре која је већ завршена и брод глобализације се вратио много година уназад, а Америка не може да преживи у свом садашњем стању без друштва. Међутим, то друштво се већ неколико деценија уназад експлоатише, под бременом је дуговања, подвргава се нападима, санкцијама и односу које није приличан, а последњи докази стижу из Атине, од Грка који осећају да нови захтеви чврсте економије њих поново издају. А у ствари, Обама и његови савезници нису никада ни имали шансе. Односно, неће их ни имати све док њихова руководства не одаберу вишу црту на пречки. Кривудава стаза и лак пут за добит – за то ће следећих година морати да плаћају генерације и генерације Американаца.
—————————–
Превод са: http://ruskline.ru/opp/2015/7/20/putin_izoliruet_ameriku_ne_bez_pomowi_obamy/
