Данас се слави успомена на Светог Василија Острошког, а пред његовим моштима многи болесни успели су да се исцеле. Већина верника не изговара његово име без ‘Слава му и милост’.
Велики број православних Поповаца слави овај дан као крсну славу. Неки се на Светог Василија заветују због своје болести у кући да ће на Духове отићи у Манастир Острог. Убрзо ће око заветованог окупљају пријатељи, комшије и рођаци да преко њега пошаљу уља, тамјана и памука да код свеца преноћи. Често се дешава да се заветују католици и муслимани, јер су сви у овом крају уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија, па тако верују да ствари које преноће код моштију свеца лече све болести. Памук, уље и тамјан који су ношени у Острог чувају се за “не дај Боже”. Онај ко се заветује да посети мошти Светог Василија, наредног дана започиње пост. Неки једнониче, а у манастиру се сви причешћују.
Народна прича описује Василија као суровог праведника. Једна од прича, која се одржала до данас, казује: “Василије је некада био свештеник на Банчићима, где тамошњи свет оптужи његову рођаку да је незаконито затруднела са калуђером. Једног дана, када је кренуо на службу, Василије сврати до рођаке и нареди јој да огрне шал око стомака и прекрије, да изгледа као трудна жена. Узе је под руку и прође кроз читаво село док се народ иза копија и прозора злурадо подсмехивао јер су се раширене гласине показале зачним. Храм никада није био пунији него тог дана. Кад Василије заврши службу, нареди девојци да изаше пред олтар и да се скине гола. Девојка се појави у пуној лепоти коју само младост може да носи, а Бог да створи. Народ занеме, све утихну и мук завлада Божјим храмом. Тад повика Василије: “Да Бог да, да оно место препуко ће овај стајао ко је први изнио и потврдио!” Истог часа пуче грчка плоча и у земљу пропаде неки Раде Михић. Сломљена плоча и данас постоји.
Друга прича се односи на католкињу из Хрватске која је отишла у Острог да јој излече болест за коју лека није налазила две године. Другог дана боравка у манастиру девојка оздрави и од среће извади све паре, дукате и скиде ђердан са врата и приложи их свецу. Кад се вратила кући, мајка и отац је изгрдише што је толико благо оставила влашком свецу, на шта девоја одговори да ништа не жали осим оног ђердана. Сутрадан, када се пробуди, на јастуку поред ње стајаше огрлица, али јој се тог јутра и болест поврати.
Неколико народних веровања везано је за овог светитеља, а можда и најзаступљеније јесте да Свети Василије Острошки сваке ноћи устаје из ковчега и шета по стенама.
У прилог томе иде и чињеница да су током година и векова многи свештеници сведочили како ујутру вунене чарапе на ногама Светитеља буду поцепане, иако су увече обучене читаве.
Верници који полазе на пут у манастир са собом обавезно треба да понесу уље, тамјан и памук, али и вунене чарапе и све то потом оставе код свеца “да преноћи”, јер ствари које проведу ноћ у просторији са моштима свеца, верује се, добијају магичне моћи излечења.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:794105-ДАНАС-СЛАВИМО-СВЕТОГ-ВАСИЛИЈА-ОСТРОШКОГ-Ако-испоштујете-ове-обичаје-могућа-су-чуда
