За мене је начело: ко год је на платном списку фармацеутских фирми или власти – нема сврхе ни да га слушам. Нема смисла, рекао бивши аустралијски тениски шампион
The Conservative Woman, 24. 12. 2021
Доносимо изводе из августовског разговора с побједником Вимблдона 1987. године, аустралијским тенисером Петом Кешом, који тренутно ради као тениски тренер и коментатор.
О утјеривању страха
Искрено, од првог дана сам помислио „Овде се нешто једноставно не слаже“. И радећи с медијима – и даље радим, и знам како то иде – просто знам да постоји, да будем пристојан, елемент флексибилности кад је истина у питању. И одмах сам помислио „Стани мало, шта се овде дешава?“ Почео сам истраживати и помислио „Нећу да гутам ово што ми сервирају. А страх поготово“…
Бавећи се професионално тенисом четрдесет година, имам право да питам шта се дешава. Доста ми је го*ана које нам сервирају главни медији и лажи политичара. Кажите ми истину. Реците нам шта се дешава…
Суштина је да добијемо уравнотежене информације. Али то досад нисам видјео. Шта је с добром расправом између главног независног научника и такозваног главног званичног научника – дајте нам добру расправу, да гледа читава држава и да видимо шта имају да кажу. То се досад није десило.
За мене је начело: ко год је на платном списку фармацеутских фирми или власти – нема сврхе ни да га слушам. Нема смисла.
О затварањима и ограничењима које су тениске власти наметале играчима, али не и гледаоцима
Ишли смо свуда, али нам није било дозвољено да игдје излазимо… То те просто меље… Неки играчи су лудјели, апсолутно лудјели… И све је више спортиста који дижу глас и кажу „Не могу више!“
То што тениска удружења раде је окрутно. Чак и Вимблдон – то је одличан турнир, нема сумње, одличан клуб, члан сам… Али ако су играчи закључани у хотелским собама, а сви остали ходају слободно, пун стадион, а они не могу отићи прекопута улице да нешто поједу – знате, то је окрутно. Није право.
О притиску на младе играче да се вакцинишу
Тениска удружења и организатори турнира хоће да се сезона настави. Вршили су притисак у смислу „Слушајте, ако се свако вакцинише, настављамо сезону“. А мој став је био: „Станите мало, зашто да… Да се вратимо корак уназад. Зашто да се вакцинишу млади, здрави, спремни спортисти у супер форми? Зар нисте рекли да треба да заштитимо и вакцинишемо старе, и да очувамо здравствени систем, зар није то план?
Дакле, млади двадесетогодишњаци, у супер форми, супер физички спремни, без икакве вјероватноће да умру од ковида – зашто размишљамо у правцу да у њих ставимо нешто нама непознато, и присиљавамо их да приме вакцину о којој у ствари не знамо… То нам реците.“
О писму које је послао играчима и тренерима у ком је прикупио чињенице потребне да би донијели једну од најкрупнијих одлука у животу
Слао сам електронском поштом поруке тениским удружењима, мушком и женском, у којима сам рекао: „Младим, здравим играчима предлажете вакцине који нису испитане? Мислим да би ваљало да мало размислите о том.“ Одговор је био: „Не, не, ово је начин да наставимо сезону“. На то сам рекао; „Ја то не прихватам. Истражићу“. И схватио сам да је оно што су говорили просто било погрешно. Просто погрешно. И добио сам потврду. И провјерио још једном, па још једном, па још једном. Онда сам послао разним тренерима, од којих су неки рекли „Превешћу на шпански. Јесте, погрешно је“, потом „Превешћу на италијански“. И писмо је отишло међу играче и тренере. Рекао сам „Пусти удружења, обратимо се играчима и тренерима“, с начелом да буде уравнотежено, да се пруже информације, и да свако одлучи по сопственом нахођењу…
Илустрација вести да је Пет Кеш против обавезне вакцинације за тенисере (Извор: tennisuptodate.com)
Не заступам став „Вакциниши се“ или „Не вакциниши се“, већ „Одлучи сам, на основу чињеница“. Молим вас дајте нам чињенице. Зато сам то морао урадити. Нису нам пружали никакве чињенице, и помислио сам „Боже, тениско удружење ће ми ставити забрану“ – и даље могу, али, знате, нећу да млади, здрави спортисти без икаквог разлога узимају нешто што би им могло нанијети трајну штету. Просто не знамо. И рекао сам „Зар не бисмо могли сачекати годину или двије, док не будемо располагали подацима, па онда да одлучимо?“ Мој став је био „Сачекајмо да видимо шта ће бити“.
„Окрвавићеш руке ако…“
Моја мајка, којој је 89 година, стара је, има проблема са срцем, имала је блажи мождани удар, али је веома бистра… У Аустралији нема ковида. Кад убиједе 89-годишњу жену да се вакцинише, и она оде и прими вакцину… И неко упре прстом на мене и каже „Окрвавићеш руке ако не урадиш ово или оно…“ Знате ко је окрвавио руке? Љекар који није прегледао моју мајку, људи који су убиједили моју мајку, са својих 89 година, да се вакцинише… Четири дана мигрене због које није могла функционисати, а потом два мождана удара и инфаркт. Ти си окрвавио руке, друже. Зашто су то урадили једној 89-годишњакињи? Сад има његоватељицу. Прије тога је све могла сама, живјела у свом стану, била одлична… Послије вакцине се срушила. Мој брат је стигао на вријеме, повратили су је… Опоравила се, невјероватно. Рекао сам јој „Мама, реци свом кардиологу шта се десило“. Каже „Рекла сам“. Кажем јој „Пријави то, молим те“. Она: „Нема сврхе пријављивати нежељене посљедице, нико те не слуша…“ Ја јој кажем „Мама, реци му!“ Нисам хтјео да је узнемиравам, имала је два мождана удара и инфаркт… Каже „Ма какви… Љекари то не пријављују.“
Дакле, ни с те стране нам не говоре истину.
О ивермектину и вакцинацији
Ивермектин узимам већ више од годину дана. Знамо да дјелује. То је лијек, а не… Слободно ме „факт чекујте“, шта год хоћете. Ивермектин дјелује. То је јефтин лијек. И ја сам живи доказ – био сам у најгорим областима свуда по свијету и нисам био ни близу да добијем ковид. Да ли би требало да се вакцинишем? Не знам. Одлучићу касније. Али у овом тренутку – не. Здрав сам и у форми.
Фото: NurPhoto via Getty Images
И онда ми неки политичар или неки љекар у јутарњем програму каже „Себичан си. Окрвавио си руке. Себичан си.“ Неће ми неки политичар или љекар на нечијем платном списку причати шта би и не би требало да радим са својим здрављем. Педесет шест ми је година, и у доброј сам форми. И читав живот водим рачуна о себи.
О изношењу властитог става
Тешко је иступити с личним ставом. Мислим да је Новак Ђоковић био веома храбар кад је у Аустралији говорио о том да су играчи закључани у хотелима. Стопостотно подржавам његов труд да направи удружење играча. Имамо АТП Тур, и он би требало да је заступник играча, али то у стварности није – то је више маркетиншка компанија и промотер тениских догађаја, а сами играчи нису заиста иоле заступљени, што је иронија. Он (Новак, нап. Стања ствари) иступа са ставом и онда га сви нападну. И ја иступим, и дјеца ми стално говоре: „Тата, не можеш тако говорити, изгубићеш посао, оцрниће те…“ А ја им кажем: „Не схватате… Ово је важно.“ Вјерујем у права аутохтоног становништва у Аустралији, учествујем у доста добротворних акција… Суштина је да говориш оно у шта вјерујеш. И ако то значи да ће ме неко назвати идиотом, или да ћу изгубити посао ту и тамо… Залажући се за права аутохтоног становништва у Аустралији остао сам без великог спонзора и знатне суме новца. Кад ме менаџер питао зашто то радим, рекао сам: „Јер у то вјерујем.“
О стању у Аустралији
Тужан сам због свега што се дешава у Аустралији. Али мислим да нисам једини… сваком је сломљена воља и свако тугује. Не знам шта ће бити с Аустралијан опеном… На почетку сам, као и многи Аустралијанци, био поносан кад су се држали по страни и рекли „Стани мало, да видимо шта ће бити у остатку свијета, мало ћемо закључати врата да видимо шта се дешава, прикупићемо податке и одлучивати на основу тога.“ Али нису… Влада Аустралије није извукла никакав закључак…
У нашој химни у првим стиховима се каже „Млади смо и слободни“. Нисмо више слободни. То је апсолутно јасно. Затварају нас у кућни притвор. Заиста ми је жао Аустралијанаца.
Али, знате, мислити да игдје постоји слободно друштво у том смислу је упитно.
Погледајте читав разговор (на енглеском, у трајању од 41:35):
С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари
