Када је почетком 90-тих Фрањо Туђман лобирао за своју Кроацију доспео је чак до председника САД Џорџа Буша старијег. И данас се препричава анегдота о њиховом сусрету у Белој кући где га је он данима чекао да се појави, а онда је једног дана Буш пошао у тоалет….
Касније је Туђман причао о том њиховом историјском сусрету;
„ Пети дан кренем си ја у тоалет кад оно тамо Џорџ лично за писоаром, пришел сам му и на чистом загорском рекел (кај) БУМ, а онда је он мени рекел БУШ… и так сам је ја жртвовал за лијепу нашу.“
Анализирајући ову анегдоту морамо признати да је председник Вучић отишао много даље и озбиљније баш онако како су га тренирали саветници из штаба Тони Блера. Дакле, сусрет Вучића и Трампа у Њујорку трајао је рекордних ТРИ минута од тога је један минут издвојио за разговор са првом дамом Меланијом на мешовитом српско-словеначком језику, а један минут је трајало руковање са Трампом и то чак четири пута. Онај трећи минут трајао је чувени Вучићев монолог (гледали смо га икс-пута на ТВ Пинку) у коме је упознао Трампа са ситуацијом у Србији, говорио му о просперитету и напретку, БДП, војној неутралности, односима са Русијом и на крају га три пута замолио да посети Србију на шта је он климнуо главом што може да се протумачи као ДА или НЕ, остаје да видимо. (1*)
У том позиву му је изнео чињенице како га српски народ жељно очекује и радује се његовом доласку. Пре тога је Дачић по Вучићевој промисли као претходница и коалициони партнер унапред припремио „терен“ код Трампа, вешто скривајући детаље разговора тако да ни чувени британски форензички читач са усана (Џесика Рис – прим. аут.) није успела да открије шта је Дачић рекао Трампу. (2*)
Али на основу једне и једине речи коју он зна да изговори на течном енглеском, „Миљацка“, читач са усана је ипак дешифровала да је Дачић показао Трампу заједничку слику са „српским бизнисменима“ Шарићем и Мишом Бананом када је својевремено развијао бизнис по Америци за „добробит српског народа“. Како Трамп није могао да се сети онда му је Дачић рекао: „Миљацка, Миљацка фор ју“ што би у преводу значило: „сећаш ли се бре када сам ти певао Миљацку?“. Уследио је широки Трампов осмех што значи да се сетио старог пријатеља, а затим му је Дачић уручио албум са исечцима из новина (прес клипинг) из кога се види како је српски народ масовно навијао за њега у току председничке предизборне кампање. (3*)
Али „прекаљени“ дипломата Дачић дао је још један велики допринос овом историјском сусрету тако што је вешто прикрио Вучићев гаф када је, непосредно пред изборе за председника САД, подржао Клинтонову, а на новинарско питање зашто подржава Хилари рекао: „зато што сам паметан“. (4*)
Тако је то у држави без закона и реда, без националне стратегије, у безнађу и лудилу једне политичке олигархије где лидери, не знајући шта треба да раде, на међународним скуповима и форумима пресрећу по ходницима и хаусторима лидере великих држава да се сликају и воде „бум-буш“ дијалоге како би после, преко медија, замајавали своје грађане о невероватним билатералним сусретима и успесима током њихових разговора.
Нико не спори да је приликом сусрета са „великим“ државницима потребна лична инвентивност како би се направила добра атмосфера, али правити читаве анализе о тим минорним сусретима заиста вређа интелегенцију сваког грађанина који прочита такву вест.
Хајде да анализирамо Трампов евентуални долазак у Србију, да ли ће он донети преокрет и вратити нам Космет – неће, да ли ће нам се смањити дугови код ММФ-а – неће, да ли ће грађани живети боље – неће и на крају да ли ће Вучић смети да помене Резолуцију 1244 која се не поштује од њеног потписивања 1999. г. – неће. Шта нам онда значе такве посете моћника осим за личну Вучићеву промоцију и спиновање информација.
Ко зна, можда ће нам Ујка Сем донети, као помоћ, конзервирану говедину за војску тек да се искупи за њено дугогодишње сатирање.
Наравно да је српски народ током изборне кампање за председника САД изразио навијачку подршку Доналду Трампу, али не зато што од њега очекује да ће да врати Космет или да Србију гледа кроз посебну призму, већ да за председника не буде изабрана жена србомрзац и супруга ратног злочинца, Хилари Клинтон. Е ту је народ био паметнији од Вучића!
Евентуални долазак Трампа у Србију, осим скупљања поена за предстојеће изборе Вучићу и његовим лицимерним политичарима ништа ново не би донео Србији, посебно у решавању проблема као што су Космет, Република Српска, угрожена безбедност и много тога. Уосталом шта би Србија могла да „тражи“ од Трампа, да плати ратну одштету од 100 милијарди долара коју је починила његова држава и НАТО, да се извини за жртве, бол и патњу или да сагради кулу на месту порушеног Генералштаба? Ништа спектакуларно не би се десило. Уместо да се баве озбиљним послом вођења државе и решавању горућих питања, а горе не може да буде јер смо дотакли дно понора у који су нас гурнули управо они које Вучић упорно назива пријатељима (НАТО и ЕУ). Ниједна институција у држави не функционише како треба, безбедност нам је на најнижој степеници, а за опоравак су потребне деценије. Сада су на ред дошле историја, традиција, духовност, то желе да нам узму, док морално посрнули политичари одобравањем климају главом, водећи за собом народ у беспуће. Уместо доношења ваљаних одлука они се забављају тиме што се сликају са Макроном, Могеринијевом, Тачијем и другим белосветским олошем; уместо да им друштво у седишту УН буду прави и доказани пријатељи из Русије, Кине, Грчке и стотине других пријатељских држава они нам шаљу слике омражених ликова и сподоба.
Трамп је свакако нова политичка личност на светској сцени моћних држава, која покушава да се разликује од својих предходника. Њиме треба да се баве глобалисти и антиглобалисти односно државе које које се боре за доминацију на светској политичкој сцени и којима моћ и снага леже у новцу и оружју. Србија, чији је БНД (бруто национални доходак) мањи од БНД-а просечног тексашког града у Америци, треба да тражи саговорнике међу доказаним пријетељима који јој могу помоћи да се врати на пут којим иду државе сличне њој и да почне да јача своје институције, пре свега војску и полицију, које би осигурале безбедност грађана а потом опоравак у целини.
Сетимо се недавних посета председника Русије и Кине који су донели Србији поклоне и понуде за велика улагања у инфраструктуру и привреду. Али Србија не сме да узме више од „кашичице“ понуђеног управо због притисака и уцена које врше квази пријатељи са запада на Вучића и његову корумпирану власт. (5*)
Дакле у Србији ништа ново осим ријалитија на све стране.
__________________________________________________________________________________________________________
Референце:
(5*) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=15&nav_id=1143660
